SVE POPULARNIJA "VOĐENJA NA NEVIĐENO" NA "PLAVOJ IZLOŽBU" U MSU B: Umetnost doživljena celim telom

. Reč je o nastavaku projekta započetkog veoma popularnom postavkom "U dodiru sa" iz 2019, čiji su kustosi Senka Ristivojević i Katarina Krstić.

I ovoga puta dela iz zbirke MSU približena su onima koji nisu u mogućnosti da ih vide, i to interaktivnim objektima koji su realizovani u saradnji sa FLU, tačnije studentima profesora Mrđana Bajića i Radoša Antonijevića. Pomoć je pružio i Savez slepih Srbije, a u muzeju izdvajaju angažman Borisa Dončića, bibliotekara i urednika u studiju Biblioteke "Dr Milan Budimir", koji je i saradnik u "Vođenju na neviđeno". Naime, on videću publiku provodi kroz postavku sa povezom preko očiju, kako bi imali isti doživljaj kao i oni zbog kojih je nastala "Plava izložba".

- Kada sam sama stavila povez preko očiju, ono što mi je bilo najneobičnije je taj neobičan osećaj prostora oko sebe - prenosi, za "Novosti", svoja iskustva sa "Vođenja na neviđeno" kustos Senka Ristivojević. - Taj osećaj imaju i posetioci, pa se na samom početku zbiju jedno uz drugo. Neki se čak žale na osećaj mučnine, ili zujanja u ušima. To stvara kod njih potrebu za bliskošću. Oni se drže jedno za drugo, tokom vođenja, čime stiču međusobno poverenje. Na taj način bolje razumeju i one koji ne vidi. Jer, slepi imaju veliko poverenje u ljude, i svet oko sebe. To možemo da se uverimo, na ulici, ili u prevozu, kada pristaju da ih nepoznati prevedu preko ulice, ili im kažu broj autobusa u koji ulaze.

Tokom vođenja se, zbog poveza oko očiju, posetiocima izoštri i sluh, a čitava ideja ovih vođenja je, kako otkriva sagovornica, da i ova publika, kao i slepi i slabovidi, izložbu prihvati celim telom. Zahvaljujući interpretacijama mladih skulptora publika radove tumači čulom dodira, sluha, mirisa. Neke stvari koje im inače izmiču iz vida, na ovaj način upečatljivije doživljavaju, ističe Ristivojevićeva:

- Od Dončića dobijaju upustvo i da se za dodir ne koriste samo vrhovi prstiju, već i cele jagodice, kao i dlanovi.

Za ovu postavku iz kolekcije Muzeja su izabrana dela Milana Milovanovića, Ivana Tabakovića, Petra Dobrovića, Petra Omčikusa, Radomira Reljića, Zorana Petrovića, Dušana Otaševića, Sanje Iveković, Tomislava Peterneka, Uroša Đurića i Saše Tkačenka, koja se mogu povezati sa univerzalnim značenjima i simbolikom plave boje. Da bi se ona približila slepima i salbovidima, mladi vajari su im dali taktilnost, preko kojih se ta značenja prenose. Sagovornica upućuje i na veoma originalno rešenje za delo "Savršena vožnja", kojim se postavka zaokružuje:

- Na kraju ih sve čeka ljuljaška, na kojoj mogu da se njišu kako bi im se približila ideja vožnje, kretanja - dodaje Ristivojevićeva, uz napomenu da posle skidanja poveza publika ponovo prolazi postavku da vidi ono što je prethodno gledala "unutrašnjim očima", dodajući da će sledeće "Vođenje na neviđeno" biti održano sredinom avgusta.