SA SPOREDNOG KOLOSEKA DO METROPOLITENA: Mateja Rackov snima dokumentarac o Željku Lučiću, baritonu svetskog glasa
DA JE mladi Zrenjaninac Željko Lučić imao manje odvažnosti, odlučnosti i vere u svoj dar, sudbina ga je lako mogla odvesti na slepi kolosek, a svet bi u tom slučaju ostao uskraćen za uživanje u nezaboravnim rolama u izvođenju tog baritona svetske klase.
Srećom, ljubav prema umetnosti je pobedila, a siguran posao otpravnika vozova na seoskoj železničkoj stanici zamenjen je stalnom neizvesnošću karijere operskog pevača, koji je, vođen tom ljubavlju i naoružan talentom, vrlo brzo osvojio najprestižnije scene sveta. Ipak, ni decenije u samom vrhu nisu Željka Lučića načinile "superstarom", jer kuda god ga je umetnost (koja mu je i posao) vodila, on bi sa sobom nosio način života i vrednosti koje je poneo iz zavičaja, ostajući potpuno isti - što je, u današnjem svetu, postignuće za sebe. Već godinama se ova zvezda Metropolitena, Skale, Pariske i drugih operskih kuća, sve više vraća svojim korenima i mestu iz kog se otisnuo u svet, a o zalasku svoje blistave karijere govori bez trunke bolećivosti i žaljenja:
- To je nešto potpuno prirodno, da posle trideset godina, koliko sam u poslu, dolaze mnogi mlađi, svežiji, snažniji pevači kojima treba pružiti šansu - kaže za "Novosti" Lučić, koji se priprema da od jeseni postane predavač na novosadskoj Akademiji umetnosti, te bruseći nove talente vrati dug svom umetničkom ocu Slobodanu Bursaću i profesorki Biserki Cvejić.
Ipak, karijeru će, po svemu sudeći, zaokružiti kako i dolikuje - filmski, dokumentarcem na kome drugi rođeni Zrenjaninac, profesionalni montažer Mateja Rackov, predano radi već nekoliko godina i to u svojstvu reditelja ali i (ko)scenariste - uz (Zrenjaninca) Uglješu Šajtinca, (ko)producenta - uz Igora Toholja sa njegovom produkcijskom kućom i velikim iskustvom...
- Veoma me je iznenadila Matejina inicijativa u početku, ali sada, kada smo pri kraju snimanja, mogu reći da sam oduševljen svime što je on uspeo da uradi - otkriva Željko. - U početku je bilo nekih problema ali Mateja je to sve uzeo pod svoje, čvrsto rešen da istraje, i postigao je neverovatne stvari. Osim što je profesionalac par ekselans i moj Zrenjaninac, što ovaj film čini čistim "ZR 023" projektom, on je postao i moj prijatelj sa kojim sarađujem uz neizmerno uživanje.
Rackov kaže da je, čuvši od koleginice čudesnu priču o Zrenjanincu koji je počeo kao otpravnik vozova, a potom osvojio svet glasom, odmah poželeo da snimi film o njemu - pre tri godine su se prvi put čuli, a pre gotovo dve je Mateja (tada bez ikakvog budžeta!) počeo da prati i snima Željkove nastupe i razgovore sa ljudima, uključujući i intervjue sa onima koji važe za potpuno nepristupačne i nedostižne. Iako kaže da mu je Željkovo ime otvaralo mnoga vrata, i sam Željko je zaprepašćen jer je Rackov uspeo da dođe do svih bitnih ljudi u Metropolitenu, počev od Pitera Gelba, a u Beogradu je snimio i sjajan intervju sa Anom Netrebko, što je važilo za "nemoguću misiju". Film znakovitog naslova "Povratna karta svetske klase" tako se, posle snimanja u Srbiji, Nemačkoj, SAD, Italiji i Švajcarskoj, približava realizaciji - ne bez problema, ponovo, koji se tiču pre svega nedostajućih sredstava.
- Dobili smo sredstva od Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, informisanje i odnose s verskim zajednicama, kao i Grada Zrenjanina, od "Dijamanta", međutim FCS nas je jednom odbio na konkursu, a za ovaj, čije rezultate iščekujemo, predviđanja nisu optimistična - navodi Rackov, svestan da ga čeka obilazak potencijalnih sponzora među privrednicima, ali odlučan da se izbori za naš, domaći film. - Željko je nemački građanin, što bi olakšalo potragu za nemačkim koproducentima, ali zaista mi se čini da bi film o našem Željku Lučiću trebalo da bude naš, domaći, srpska produkcija.
Ruši sve stereotipe
PRIRODA Željkove ličnosti ruši mnoge stereotipe o vrhunskim umetnicima, naglašava autor dokumentarca:
- Ovaj film pokazuje da iako je neko popularan i visoko cenjen u svojoj umetnosti, može da živi povučeno, daleko od glamura i medijskog eksponiranja. Da neko ko je operski pevač tog kalibra, jednostavno ne gleda operske predstave i uopšte, u životu je bio na jednom koncertu i to hevi metal grupe u mladosti. Iako je postao slavan i zaradio od svoje profesije mnogo više nego što je mogao u mladosti i da zamisli, ostao je ono što je od samog početka i bio - čovek iz naroda. Očuvao je ono što je za njega oduvek bilo najvažnije i što je nekad stavljao i ispred svoje profesije, a to je svoja porodica. Povratak rodnom gradu i svojim prijateljima iz detinjstva, rodbini, druženje sa njima i uživanje u običnim stvarima je nešto što se podrazumeva, i što upražnjava kad god to obaveze dozvoljavaju.
Od 5. oktobra 2021, kada je Željko otvorio sezonu u Madlenanumu, Mateja je snimao sve nastupe u Srbiji, a pored ljudi u inostranim i domaćim operskim kućama intervjuisao je i one koji su važni za Željkovo dečaštvo i mladost u Zrenjaninu, horiste iz "Josifa Marinkovića"...
- Očekuje nas još rad na "Rigoletu" u režiji Jagoša Markovića u Narodnom pozorištu, od jeseni, kada bih želeo da snimim kompletan proces rada na operi. Interesantno je da će Željko u Jagoševom "Rigoletu" deliti scenu sa svojom studentkinjom Vesnom Đurković, čiji je otac radio sa Željkom na železnici i upoznao Lučića sa njegovom dugogodišnjom suprugom Gocom! - otkriva Rackov.