MAŠINE ZA RADOST I OSMEHE: Novi ciklus Joškina Šiljana "Okretne slike" u avgustu u LJubljani

Dela ovog višestruko nagrađivanog autora, koja su izlagana u svetskim muzejima i galerijama, zbog čega su postala međunarodno vidljiva i priznata, kreću na još jedno, ovoga puta regionalno gostovanje: u ljubljanskoj Galeriji "Y", a u organizaciji beogradske galerije "Štab", od 4. avgusta do 1. septembra biće predstavljena na izložbi "Okretne slike", čiji su kustosi Pia Miklic i Ana Kršljanin.

- "Okretne slike" nagoveštavaju živost, agilnost i slobodu - ističe Kršljaninova. - Dok su neki prethodni ciklusi autora u velikoj meri bili fokusirani na antropomorfnu formu i snažan grafizam kao i brojne nanose boje, ovde to nije slučaj.

Novo Šiljanovo slikarstvo, prema njenim rečima je nežnije i lazurnije, a forme koje se javljaju na okretnim slikama vizuelno su srodne mašinama i sklopovima:

- Ovi sklopovi nisu oni dehumanizovani, robotizovani i metalni. Nežni su i krhki. Deluju razigrano, pokretljivi vetrom poput Kolderovih mobila. Možda ih kinetička skulptura najbolje opisuje. Lakoća, promenljivost i suptilnost naspram beline.

Šiljanove naprave su, tvrdi istoričarka umetnosti, utopijske prirode:

- Ako pažljivo osmotrimo njihove konstrukcije i upotrebljene boje, kao i detaljne opise koji ih prate videćemo da svaka ima svoju preciznu namenu. Tako su na radovima prisutne - veštačka inteligencja za usađivanje veselih pogleda na svet i bližu okolinu, vanvremenska mašina za ubrzanu reinkarnaciju, aparat za glancanje harmoničnih odnosa, poluautomatska heftalica za heftanje veselih osmeha i mnoge druge... On je naučnik, inženjer, konstruktor, kreator i stvoritelj jednog bezbrižnog sveta gde vladaju optimizam i osmeh, okret i radost. On slika sve naše unutrašnje pokretače. One male šrafove i sklopove bez čijeg rada bi naše mašine od kostiju i mesa odavno stale.

Rođen 1953. godine u Pirotu, Nebojša Stojković se školovao da bude građevinski inženjer, ali se 1987. godine opredelio za likovnu umetnost. Ali, dela koja je stvarao počeo je da izlaže tek 1994. i ona odmah privlače pažnju stručnjaka i publike. Stižu do Beograda, Pariza, Lozane... Donose mu priznanja, stižu do muzejskih i privatnih kolekcija širom sveta. O ovom posvećeniku i njegovoj autentičnoj ličnosti mnogo govori i to što posle svih uspeha, nastavlja da živi i radi u svojoj Grdelici.