NA SCENI IGRA SRCA I UMA:" Festival festivala" u Trebinju 66. put okupio amatere iz svih krajeva bivše Jugoslavije, izuzev Slovenije

Zavesu su podigli Makedonci sa predstavom "Pljusak", iz Bijelog Polja stigla je Koljadina "Kokoška", Travničani konkurišu za neko od priznanja sa komadom Elvisa Bošnjaka "Oblaci", a Beograđani sa "Večernjom ružom" Vlade Arsića. Iz Srbije stižu i Simovićevi "Šopalovići" (Petrovac na Mlavi), dok će grad domaćin na samom kraju izvesti komad Paola Đenovezea "Pomračenje".

U vreme kada reč "amater" (i u bukvalnom i u prenosnom smislu) sve ređe ima pohvalo značenje, kada je sve više "profesionalaca" bez pokrića, u gradu na Trebišnjici sa razlogom se diče svojim amaterima čija dostignuća, neretko, prevazilaze mnoge "profi" predstave. Jer, njihova ljubav prema teatru je bezinteresna i bezuslovna. Njihovi glumci su veterinari, kamermani, radnici, službenici, studenti, koji igraju za dušu...

- "Festival festivala" i traje toliko dugo zato što ga uređuju amateri iz celog regiona. Mi ne pravimo selekciju, pa ni po propozicijama nismo mogli nikog favorizovati - ističe Đorđe Vučinić, izvršni direktor Festivala. - Sredine u kojima je razvijeno amatersko pozorište same biraju najbolje predstave i šalju ih u Trebinje. Negujemo širok raspon umetničkih dostignuća i žanrova, zato je ovo decenijama događaj koji se među trebinjskom publikom posebno očekuje. Grad voli Festival, a vole ga i amateri.

Naš sagovornik ističe da gotovo nema značajnog glumačkog imena koje baš na ovom festiavlu, kao amater, nije napravilo prve glumačke korake, pokazujući pre akademije svoj potencijal:

- Ovde su igrali Mira Karanović, Aleksandar Berček, Predrag Ejdus, Voja Brajović, Žarko Laušević, Mima Karadžić i mnogi drugi. Iz Beograda je većina dolazila sa predstavama "Dadova", ali i iz svih gradova unutrašnjosti koji su imali amatersko pozorište. Kasnije su mnogi od njih postali veliki dramski umetnici ali, bar za mene, bilo je i iznenađenja. Za Mimu i Žarka sam bio ubeđen da će se baviti nekim drugim profesijama, za razliku od Voje za koga sam odmah osetio da je "rođeni" glumac. Svi su bili mladi i svi imali amaterske početke. Uostalom, do današnjih dana retko ko je "iznebuha" odlazio na akademiju. Mnogo ih je prošlo kroz Trebinje: ne samo glumačkih, nego i budućih velikih rediteljskih imena.

Ipak, kako kaže Vučinić, ni Festival nije trajao uvek u istom zamahu. Ono što je izvesno, svoj vrhunac doživeo je u jednoj deceniji:

- Najplodniji period bio je od početka osamdesetih do devedesetih godina. Tada se desio pravi procvat pozorišnog amaterizma u bivšoj Jugoslaviji. Prednjačila je Srbija, posebno Vojvodina. Bilo je i nekih gradova koji su se izdvajali kao što su Vranje i Travnik u Bosni i Hercegovini... Mislio sam da će desiti kriza u amaterizmu, ali sam se na sreću prevario. U krizi je scenografija, kostimografija i neki drugi pozorišni segmenti, ali kada su u pitanju same predstave na sceni je igra uma i srca! Uvek će ljudi tražiti tu magiju autentičnosti i naivnosti u onom najlepšem smislu reči.

Na pitanje da li isti entuzijazam deli i osnivač festivala, Grad Trebinje, naš sagovornik odgovara:

- Apsolutno, na svi nivoima, kao prvog dana! Ni u čemu ne oskudevamo, kao ni "Dučićeve večeri poezije". Može se u svemu drugom oskudevati, ali ove dve manifestacije se nikada nisu dovodile u pitanje. Festival traje 66 godina, "Dučićeve večeri" su nešto mlađe, ali i one postoje gotovo šest decenija. Inače, nikada nisu prekidane - čak ni u ratu. Kod nas se ne žale pare kad je o kulturi reč, uostalom, i Dučić je želeo da Trebinje bude grad kulture i ostavio mu bogatu zaostavštinu.