NOVI FILM KRISTOFERA NOLANA "OPENHAJMER": Postadoh smrt, uništitelj svetova

Film "Openhajmer", čija se premijera očekuje 21. jula, poveren je rediteljskoj zvezdi Kristoferu Nolanu, proslavljenom serijalom o jednom drugačijem heroju - Betmenu. Novo delo koje najavljuje kao jedinstven bioskopski doživljaj, bazirao je na Pulicerovom nagradom ovenčanoj knjizi istoričara Kaja Berda i publiciste Martina Šervina - "Američki Prometej - trijumf i tragedija Roberta Openhajmera".

Ovaj tandem je biografiju - briljntnog naučnika kome je na postdiplomskim studijama mentor bio Maks Born; uticajnog profesora koga su studenti imitirali čak i tako što su nosili iste šešire širokog oboda i držali cigaretu na ivici usna; vođe projekta Menhetn u okviru koga je konstruisana i testirana atomska bomba koja će početkom avgusta 1945. razoriti Hirošimu i Nagasaki; ali i žrtve "lova na veštice" antikomunističkog senatora Makartija - proučavao 25 godina i napisao je na čak 800 stranica!

- Openhajmrova priča otvara sva nemoguća pitanja - izjavio je Nolan za "Varajati". - To su neverovatne etičke dileme, paradoksi. U ovoj priči nema lakih odgovora.

Upravo su teška moralna preispitivanja o svrsi nauke i mogućim fatalnim posledicama njenih dostignuća, ono što je obeležilo tragičnost Openhajmerovog života započetog sa "zlatnom kašikom u ustima". Rođen u porodici jevrejskih doseljenika iz Nemačke, koji su pripadale najvišoj društvenoj klasi (zidove roditeljske kuće krasile su slike Van Goga i Pikasa), obdaren izuzetnim umom, obrazovanje je sticao na najboljim školama i univerzitetima (Harvard, Kembridž, Univerzitet u Getingenu). Uz vrhunska dostignuća u fizici do kojih dolaze već u ranim dvadesetim godinama, razvija nesvakidašnje široku erudiciju, i autentičnu sklonost ka poeziji i filozofiji.

I upravo ga je, prema svedočenju biografa, potreba da doprinese humanijem svetu, u kome će Hitler i sile Osovine biti zaustavljeni moćnim oružjem, motivisati da na poziv američke vlade formira tajnu laboratoriju u Los Alamosu, u kome će oko ove zamisli okupiti kolege, među kojima su uglavnom bili dobitnici Nobelove nagrade. Ali, kada je "Enola Gej" ispustila svoju pošast, sve se promenilo...

- U dve zastrašujuće eksplozije sprženo je i smrtno ozračeno preko 200.000 civila - piše Svetozar Poštić, u knjizi "Kratka istorija američke kulture, delom uspomene", koja se, između ostalog bavi kotradikcijama ovog naučnika. - Vapaj nevinih čuo se do neba. "Ruke su mi krvave", izjavio je Openhajmer na prvom i jedinom sastanku sa novim predsednikom SAD, Harijem Trumanom. Trumanu se neće svideti ova izjava i podržaće savetnike koji su preporučili trku u naoružanju sa Sovjetskim Savezom. Niko nije sumnjao da Ujka Džo, Staljin, već pravi svoju bombu, naročito nakon otkrivanja nekoliko sovjetskih špijuna u Los Alamosu. Svetski rat se jedva završio, a novi, hladni, već je započeo.

Ni punu deceniju potom, Openhajmera je stigao novi izazov: sumnja za špijunažu za račun Sovjeta, i suđenje, od koga se nikada nije oporavio. Oduzeta mu je mogućnost da radi na vladinim projektima, povukao se na Prinston, jedrio na Devičanskim ostrvima... Kako piše Postić u svom delu, pred kraj života se odao kontemplaciji i filozofskom posmatranju proteklog života, a dva meseca pred smrt, novinar Tomas Morgan zatekao ga je kako posmatra jesenje drveće i jezerce kroz prozor svoje radne sobe:

- Rak grla prouzrokovan četrdesetogodišnjim lančanim pušenjem već je bio metastazirao. "Bio je slab i više nije bio onaj vitki čovek koji vas je opčinjavao kao kakav genijalni kauboj. Bore na njegovom licu bile su duboke. Njegova nekad bujna, kovrdžava kosa sada je ličila na belu izmaglicu. Pa ipak, kod njega je preovlađivala gracioznost." Kada je njihov razgovor prerastao u filozofski, Openhajmer je naglasio reč "odgovornost".

Između ostalog, naučnik je Morganu rekao: "Ne govorim o znanju, već o ograničenju u vezi sa onim što možeš da učiniš...Nema smislene odgovornosti bez moći. To može biti samo moć nad onim što sam radiš, ali uvećano znanje, uvećano zadovoljstvo povećavaju i domen u kom je odgovornost moguća."

Dok je u jednom drugom razgovoru, evocirajući događaje tog 16. jula 1945. aludirao na svoj omiljeni idijiski ep "Bahdavat gitu":

- Znali smo da svet neće biti isti. Neki su se smejali, neki su plakali, većina je ćutala.

Sećam se stiha iz hinduističkog dela "Pesma Gospodnja", Višnu pokušava da ubedi Princa da obavi svoju dužnost i, s namerom da ga impresionira, uzima svoj oblik sa mnoštvo ruku i kaže: "Sada postadoh smrt, uništitelj svetova." Pretpostavljam da je svako od nas tako mislio, na ovaj ili onaj način.