NADEŽDA JE NAŠE VELIKO NASLEĐE: Etnografski muzej predstavlja kolekciju predmeta naše velike slikarke
SLIKARKA, fotograf, ratna bolničarka, osnivač Kola srpskih sestara, Nadežda Petrović, imala je u svojoj svestranosti još jedno, u javnosti malo poznato, interesovanje - sakupljala je etnografske predemete.
Nadežda u nošnji, foto iz časopisa "Žena i svet"
U čast jubileja, 150. godišnjici rođenja, Etnografski muzej će premijerno u Srbiji predstaviti njenu jedinstvenu kolekciju, na izložbi čiji je autor Jelena Sekulović, viši kustos. Ova zbirka, kao celina, bila je samo jednom javno viđena, i to 1917. u Lionu.
- Nadežda je 1910. otišla u Pariz, na poziv velikog prijatelja Ivana Meštrovića, sa kojim je tamo delila atelje - podseća, za "Novosti", kustoskinja Sekulovićeva. - Ona je taj prostor opremila upravo etnografskim predmetima, kako bi, verujemo, istakla svoju nacionalnu pripadnost i Francuze upoznala sa materijalnom kulturom našeg naroda. Posle njene smrti, ovi predmeti, kao i slike, ostali su u Parizu, a 1917. naprevljena je izložba sa ciljem da prikupi pomoć za srpske ranjenike. Na postavci su, Nadeždina porodica i Ministarstvo prosvete, predstavili upravo njenu etnografsku zbirku.
Sestre u narodnoj nošnji
IZLOŽBA je koncepcirana tako da počinje sa predmetima iz porodičnog doma, objašnjava autorka. Na jednoj fotografiji, na kojoj je snimila svoje sestre u narodnoj nošnji (ustupio ih je Miloš Kolarž, naslednik Petrovićevih), identifikovali su eksponata iz kolekcije- košulju i jelek. Na postavci će se sada naći uz pomenutu fotografiju. Pred publikom će biti i muška misiraba i prsluk, košulja iz sela Kovač (Severna Makedonija), košulja i peškir iz Bitolja, čarape i pojas iz Sićevačke klisure. Najveći deo kolekcije je nakit- prstenje, naušnice, grivne, pafte (poput jedne sa obnaženim bogom Bahusom). Celokupna zbirka je i kataloški obrađena za neka buduća istraživanja.
U Srbiju je potom stigla 1919. i prvo je dodeljena Kraljevskoj umetničkoj školi, da bi njenih 126 predmeta, Etnografski muzej dobio tek 1926. Prvi put neki delovi kolekcije izlagani su u Čačku, na postavci upriličenoj povodom 60 godina postojanja Umetničke galerije "Nadežde Petrović". Foto Etnografski muzej
- Rođena u porodici Mite Petrovića i Mileve Zorić Petrović, Nadežda je od ranog detinjstva stasavala u patriotskom duhu, u okruženju u kome su se negovala interesovanja za sve što je narodno i nacionalno - objašnjava Sekulovićeva. - Njen ujak bio je Svetozar Zorić, između ostalog autor šare za pirotski ćilim, danas poznate kao Zorićeva šara.
Kao i ostale građanske porodice 19. veka, dodaje kustoskinja, i Petrovići su bili zadojeni idejama romantizma i rodoljublja, koje su svoju suštinu vukle iz naroda i oko kojih se stvarao nacionalni identitet. Foto Etnografski muzej
- Nadežda i sva njena braća i sestre bili su okrenuti ka tome - tvrdi autorka izložbe. - I u slikarskom opusu imala je srbijanski period. Mnogi od njenih etnografskih predmeta su iz kuće iz koje je potekla. Njen deda ih je donosio sa svojih putovanja, a otac je tu kolekciju, i biblioteku, dopunjavao novim stvarima. Bilo je prirodno da i ona sa svojih putovanja, kao članica Kola srpskih sestara, ali i kao slikarka, donosi etnografske predmete. Sa Milicom Dobrić, išla je u Staru Srbiju noseći pomoć stanovništvu pod vlašću Otamanskog carstva i odande je uglavnom donosila odevne predmete.
Fotografija pariskog ateljea
NADEŽDA je, dok se školovala u Minhenu, bila pozvana na neki svečani skup, za koji se obukla kao seljanka iz okoline Beograda: imala je pregaču, šumadijsku suknju, jelek, košulju. I tako se fotografisala, a tu sliku objavio je 1925. časopis "Žena i svet" - priča sagovornica. - Posle je u svom pariskom ateljeu, razvukla sličnu suknju, što se vidi na fotografiji na kojoj se prepoznajju nanule, vez i pregača, sada izloženi u zasebnoj vitirini na postavci. I suknja je u zbirci, ali nažalost nije u konzervatorskom stanju za izlaganje.
Celu njenu kolekciju čine eksponati nastali u 19. veku, od kojih su za izložbu izabrana 52 predmeta. Prvi put će, naglašava autorka, njen grad i država, na jednom mestu, videti šta je sve sakupila od našeg nasleđa: Foto Etnografski muzej
- I ona sama je sada naše nasleđe. Istoričari umetnosti su mnogo pisali o njenom slikarstvu, obrađivan je i njen fotografski opus, a prvi put je sada u javnosti kao kolekcionar baštine. Kao kustos i etnolog mogu da kažem da je njeno vešto umetničko oko znalo da proceni koji su detalji i zanatska izrada bili vredni za čuvanje. Svi ti divni vezovi, delovi sa rukava i skuta košulja, peškiri, čarape..., pokazuju njeno veliko interesovanje za narodnu ornamentiku, koju je želela da uvede kao predmet izučavanja u Višu žensku školu - zaključuje Jelena Sekulović.