PROFESOR DIMITRIJE PECIĆ NAGRAĐEN U DREVNOJ PRESTONICI KINE: Priznanje sa Puta svile
NA početnu stanicu Puta svile, u Si`an, profesora beogradskog Fakulteta likovnih umetnosti, a do prošle godine i dekana, Dimitrija Pecića, nedavno je dovelo uručenje priznanja dodeljenog mu kao ekspertu zaslužnom za razvoj provicije Šensi, čiji je glavni grad ova drevna kineska prestonica.
Foto privatna arhiva
Među kandidovana 44 stručnjaka i naučnika, iz svih krajeva sveta, od kojih je deset nagrađeno, naš slikar i grafičar, je jedini umetnik.
- Prvi put sam u Si`anu bio pre devet godina, sa koleginicom Biljanom Vuković, koja je pre nego što je otišla u penziju uspostavila kontakt sa njihovom Akademijom umetnosti - kaže za naš list Pecić, koga je nominovala upravo ta Akademija i jedini je njen inostrani profesor, laureat ove nagrade. - Kinezi prema Srbiji imaju posebnu simpatiju, u nama vide jednu malu zemlju koja se stalno borila za svoju slobodu.
Stalna radionica
AKADEMIJA umetnosti u Si`nu ima veoma razvijenu međunarodnu saradnju, dolaze im profesori iz svih krajeva sveta. Pre nekoliko meseci i meni je stigao poziv da tamo predajem kao gost, čak smo i elektronski potpisali ugovor, ali sam na to i zaboraovio. A kada sam stigao već je bila gotova hromirana tabla na kojoj piše, na kineskom i engleskom: Dimitrije Pecić, vorkšop. Imaću tako svoju stalnu radinicu, koju ću držati jednom godišnje. Foto privatna arhiva
Kao dekan FLU, Pecić je saradnju sa ovom visokoškolskom institucijom iz Si`ana nastavio i produbio, a ona se sastojala od razmene studenata i profesora, izložbi. Tako je u Centru za grafiku FLU, održana postavka sa izborom radova profesora iz Si`ana, a potom se u Galeriji FLU predstavio ceo grafički odsek, uz prisustvo nekoliko izlagača. Inače, Akademija u Si`nu, je među šest - sedam najznačajnijih akademija lepih umetnosti u Kini, gde svaki veći grad ima sličnu visokoškolsku ustanovu.
- Interesovalo ih je da im dođu profesori vajanja, freskoslikarstva, mozaika... pa sam organizovao odlazak kolega sa FLU - Mrđana Bajića, Gabdriela Glida, Gorana Jovića, Snežane Olđe, Petra Đorđevića. A osim njih, kada im je bio potreban konzervator uljenog slikarstva, preporučio sam im Ivana Pavića, iz Narodnog muzeja, a sa Athitektonskog fakulteta išla je profesorka Marijela Cvetić - kaže sagovornik, koji je već prilikom prvog boravka radio crtanje sa tamošnjim studentima, a potom još dva puta gostovao kao profesor.
Pecićeva veza sa Kinom, u kojoj je pre ove dodele boravio čak 10 puta, je i - grafika. Prvi dodir sa ovom istočnjačkom kulturom uspostavio je kada je dobio poziv za grafičku radionicu u Guanlanu, gde je pre 13-14 godina osnovano Bijenale grafike, jedno od najboljih na svetu. Foto privatna arhiva
- Kada sam se vratio pomislio sam: "Dobro, bio si u Kini. Daleko je, verovatno više nikada nećeš ići". Ali, usledio je novi poziv na izložbu, sa učesnicima iz svih krajeva sveta, na kojoj je bio rad koji sam tamo napravio - priča sagovornik koji je dva puta u Kini bio i na poziv akademije u Pekingu. - Prija red koji tamo postoji, poštovanje hijerarhije, uvažavanje autoriteta profesora. Foto privatna arhiva
U slikarstvu i grafici u Kini, Pecić tvrdi da je primetan još jak uticaj ruske škole (iz vremena uvođenja komunizma), a ogleda se u zanatskom umeću koje imaju:
- Često je ta veština i prenaglašena. Kod najboljih kineskih grafičara, međutim, može da se primeti spoj tradicionalnog i modernog. Njihovi grafičari su prisutni na međunarodnoj sceni. Inače, grafičari su mobilniji, povezaniji i više se druže, od recimo slikara - objašnjava Pecić, koji već ima spremnu izložbu drvoreza za sledeću nedelju. - Kada vidim neku dobru izložbu,otvori mi se apetit prema slikanju, ali sam toliko ušao u grafiku da mi je teško da iz nje izađem.
Studentsko venčanje
SVAKE godine, na po jedan semstar, dolazilo je troje- četvoro kineskih studenata, od kojih su mnogi prvi put bili u Evropi, dok ko god je od naših bio zainteresovan mogao je da ode u Kinu - objašnjva Pecić. - I njihovi i naši su jedino plaćali avion, sve drugo im je bilo obezbeđeno. Ta saradnja je dovela do toga da su se jedna naša studentkinja i njihov student - venčali.