ARHITEKTA KOJI JE LETEO VISOKO: Monografija o bogatoj zaostavštini Vojina Simeonovića (1900- 1978)
POSLEDNjA knjiga koju je napisala nedavno preminula profesorka Ivana Simeonović Ćelić, sa koautorima Milanom Milovanovićem, dr Ivanom R. Markovićem i Savom Popovićem je monografija "Vojin Simeonović, arhitekta i pilot", posvećena je njenom ocu.
Štampana je na 400 stranica i bogato je ilustrovana: realizovanim projektima, ali i nerealizovanim (od kojih su mnogi nagrađeni), fotografijama dela i onim iz privatnog i javnog života uglednog arhitekte, otkriva za naš list Savo Popović, i dodaje:
- Monografija, međutim, nije slikovnica već opsežni dokument o životu i radu, atmosferi vremena u kome je Simeonović stvarao, pre i posle Drugog svetskog rata, naručiocima njegovih projekata, konkursima i projektima, prijateljima i saborcima, zabavama, putovanjima, hobijima...
Već 1932. godine, na početku uspešne graditeljske karijere Vojin Simeonović (1900-1978) realizovao je zgradu Aero-kluba u Vasinoj ulici, koja predstavlja remek-delo srpske arhitekture između dva svetska rata, podseća Popović:
- To ugaono zdanje složene strukture obezbedilo mu je istaknuto mesto među domaćim arhitektima tog perioda i otvorilo vrata za niz privatnih porudžbina. Bogatoj klijenteli projektovao je vile na Dedinju, među kojima su današnje rezidencije američkog, kanadskog, japanskog ambasadora... stambene zgrade od kojih je posebno atraktivna ona Aleksandra Nedeljkovića, u Ulici Narodnog fronta.
Prefinjena sinteza
PREMA zapažanju recezenta ove monografije, dr Nađe Kurtović Folić, iako u obrazloženju za stavljanje pod zaštitu Aero-kluba piše da se smatra jednim od najznačajnijih primera Art deko arhitekture, autori knjige su detaljnom analizom svih segmenata građevine zaključili da se radi o znatno složenijoj kompoziciji:
- U građevini Aero kluba je ostvarena prefinjena sinteza klasičnog i modernog, sa elementima monumetntalnog antičkog hrama, rustičnih segmenata renesansnih palata i senzibilnom obradom art deko detalja, koji svojom svežinom i originalnošću svakako ostaju najupečatljiviji u sećanju posmatrača.
Posle Drugog svetskog rata država mu se obratila kao stručnjaku koji je za svoja zdanja koristio armirani beton, dobro poznavao materijale i znao da nađe zanatlije sposobne da realizuju njegove zamisli, nastavlja sagovornik:
- Od 1947. do 1958. godine u najužem gradskom tkivu Beograda izgradio je na pet lokacija 11 višespratnica. Među njima pravi biser predstavlja poslovno-stambena zgrada na uglu Makedonske i Cetinjske ulice, danas nažalost prilično devastirana trapavim lepljenjem plakata na stakleni prsten prvog sprata - zaključuje Popović.
Pilotirao hidro-avionom
RADOM na pripremi monografije produbljena su prvobitna istraživanja o Vojinu Simeonoviću kao arhitekti, ali su stručno protumačeni i njegovi uspesi u oblasti pilotiranja - piše u svojoj recenziji Hajna Tucić. Simeonović je završio vojnu obuku za pilota, u Kumboru, pri mornarici. Vozio je i hidro-avion.
- Posebno su važni novi podaci o objektima do kojih su autori došli nakon višemesečnog terenskog i arhivskog istraživanja, ali i evidentirani novi objekti i projekti Simeonovića, rezultat posebne istrajnosti Ivane Simeonović Ćelić u kontaktima sa vlasnicima kuća izvedenih po projektu Simeonovića, kao i stranih ambasada koje se nalaze u određenom broju objekata.
Monografija posvećena Vojinu Simeonoviću, smatra profesorka Irina Subotić, predstavlja na izuzetno kompleksan i kompletan način ne samo graditeljski opus ovog značajnog stvaraoca, već pruža dokumentarni uvid u mnogo šire polje i njegovih interesovanja i njegovih angažovanja, čime je data slika intelektualca u vremenu kada se naša kultura izgrađivala na modernijim osnovama i kada je takva vrsta stručnjaka bila visoko cenjena i poštovana:
- Do svih tih detalja dolazimo zahvaljujući dragocenoj zaostavštini koja se u porodici brižljivo čuva, a o kojoj se - pre svega - pobrinuo sam arhitekta Simeonović, što je u našoj kulturi, nažalost, velika retkost.
Do 9. jula, na izložbi u Muzeju "Cepter" biće predstavljeni originalni arhitektonski planovi, crteži, fotografije i lični predmeti iz porodične zaostavštine arhitekte Vojina Simeonovića.