TAJNI ŽIVOT OCA KORTA MALTEZEA: Dopunjena biografija velikog umetnika Huga Prata "Želja da se bude beskoristan"

Igrom slučaja, ako slučaj postoji, na rođendan velikog maštara 15. juna pojavilo se njeno četvrto i dopunjeno izdanje, sa mnoštvom fotografija i Pratovih akvarela koji na još raskošniji način otkrivaju tajni život autora kultnih avantura mornara, avanturiste, mistika Korta Maltezea. Pitali smo izdavače zašto su iznova štampali knjigu, koja već ima zavidan tiraž.

- Logično, zahvaljujući čitaocima, da oni ne traže knjigu o ocu Korta Maltezea mi je ne bismo objavljivali - lakonski je, u stilu Pratovih junaka, odgovorio Petar Arbutina, književni kritičar i direktor izdavaštva "Službenog glasnika". - Svaka nova generacija želi da upozna autora Korta, modernog Odiseja koji luta svetom i u fantastičnim avanturama otkriva stvarne predele i ličnosti, od Džeka Londona, preko Raspućina do Crvenog barona. Nije malo onih koji su se za istoriju, umetnost i putovanja zainteresovali čitajući Korta, odnosno Prata, pravog Mediteranca, koji je celog života lutao između krajnosti. Zato nam je toliko blizak.

Dok smo razgledali knjigu u knjižari, prišao nam je nepoznat čovek i rekao: "Kada sam bio u šok-sobi, na ivici života i smrti, pročitao sam je. Onda sam tražio da mi donesu sve Kortove albume. Zbog njih sam zaboravio na strah i, mislim, preživeo."

Ova neobična epizoda potvrdila je opšte mesto iz kritika, da je Korto Malteze kultni strip koji povezuje milione ljudi okupljenih u "tajno društvo" koje veruje u priču iz mornarovog detinjstva. Kada se njegova majka začudila videvši da Korto na dlanu nema liniju sudbine, Prat crta istorijski kvadrat, manifest avanturista, u kome mali Korto sečivom na koži sam obeležava svoju liniju sudbine.

- Prat je jedna od najupečatljivijih ličnosti 20. veka, scenarista i crtač stripova, polihistor i književnik koji se izražava rečju i slikom - rekao nam je istoričar Borisav Čeliković, urednik u "Službenom glasniku", pasionirani ljubitelj i poznavalac stripa. - On je živeo u svojoj ogromnoj biblioteci od 35.000 knjiga, gde je postavio nešto nameštaja, a istovremeno je bio neumorni svetski putnik. Da li je Prat bio Korto Malteze? Uveren sam da jeste. Kao i Prat, njegov mornar koji citira klasičnu filozofiju i poeziju, najčešće sa strane posmatra događaje, a ne sudi i ne sugeriše. Korto je vodič čitalaca kroz avanture.

Prat je 1990. dao prijatelju Ptifou autobiografsku ispovest, dodajući da svoju životnu priču može da ispriča na 13 načina. Felinijevski je opisao detinjstvo u kosmopolitskoj Veneciji u Musolinijevoj Italiji, navodeći da u njegovim venama teče italijansko-englesko-francusko-tursko-jevrejska krv.

Duhovito je naglasio da je na njega u fašističkoj ideologiji najdublji utisak ostavilo podsticanje druženja dečaka i devojčica, radi uvećanja nataliteta. Opisao je boravak u Etiopiji u vreme kada ju je Musolinijeva Italija okupirala i gde je sa 13 godina kao mali kolonijalista dobio crnu košulju i pušku, ali se družio sa Etiopljanima i britanskim agentima koji su pomagali njihov oslobodilački pokret.

Boravio je u zarobljeničkom logoru, vratio se Italiju, postao Musolinijev vojnik, a zatim u haosu pred kraj rata prelazio iz jedne savezničke vojske u drugu. Na jednoj fotografiji nosi kilt škotske garde!

Posle rata putuje po Evropi i crta stripove i završava u - Argentini. Tamo je 12 godina crtao i živeo bonvivanski tokom vladavine Huana Perona, upoznajući najčudnije i najopasnije evropske emigrante, čak i Ajhmana. Zatim se vratio u Evropu i zaposlio u francuskom strip-magazinu koji je izdavala - komunistička partija! Zaštitnici proletarijata 12 godina nisu mu dali stalno zaposlenje, ni pomogli da dobije državljanstvo. Kao crvena nit se kroz biografiju provlače nebrojena Pratova putovanja i ljubavi, nekoliko brakova i mnoštvo dece, uključujući sina u jednom amazonskom plemenu!

Sedamdesetih je počeo da stvara sagu o Kortu Maltezeu, koji ga je osamdesetih vinuo u zvezde - Prat je prvi strip-autor čiji su crteži izlagani u najprestižnijim muzejima, po stripovima o Kortu su snimani filmovi i komponovane opere. Prat je ostao lutalica koja posmatra svet sa strane. Biografski intervju je smatrao jednim od svojih životnih dela. Insistirao je na naslovu "Želja da se bude beskoristan".

- Čitava epoha, od dolaska nacista na vlast u Nemačkoj 1933, pa do kraha komunističkog režima u Istočnoj Evropi 1989, bila je obeležena ideološkim sukobima. Širom Evrope se morao zauzimati jasan stav prema fašizmu i komunizmu. U Italiji smo, tokom rata, za svega nekoliko meseci od nacije koja je brojala 40 miliona fašista, postali nacija od 40 miliona antifašista. Francuska je doživela nešto slično sa Petenom. U posleratnim godinama, Italijani su stalno pozivani da se određuju prema Revoluciji, prema Porodici - najzad se stiglo dotle da je sam vid angažovanja u zbivanjima postao nevažan, jedino je bilo važno svrstati se: svrstati se, svrstavanja radi... U poređenju sa "intelektualnim veličinama" ja sam bio pravi Marsovac. U svakoj trećoj rečenici trebalo je citirati Galbrajta, Marksa ili Markuzea, a ja sam odgovarao Homerom, Stivensonom ili Miltonom Kanifom. Zbog toga su me svi ti pseudointelektualci osuđivali. Za njih je moj posao bio beskoristan, a izvori na koje sam se pozivao infantilni. Stoga sam ih ostavio i vratio se svojim beskorisnim aktivnostima - ispričao je Prat, koji je ostajući "beskoristan" postao klasik 20. veka.

ŽIVEO SVOJE DELO

ČITAJUĆI Pratovu ispovest, profesionalni novinar ne može da ne uoči da je ona malo isuviše savršena, prepoznaje je kao veliki avanturistički roman. Upitali smo stručnjaka za istoriju stripa da li je Prat delimično izmaštao i svoj život.

- Neusmnjivo da jeste, ali to knjizi ne oduzima od dokumetarnosti, jer je Hugo Prat živeo svoje delo, na granici stvarnosti i fantazije - kaže Borisav Čeliković.