NOLE I JOKIĆ, TESLE U SPORTU: Naši umetnici, za "Novosti", o planetarnim uspesima dvojice umetnika na sportskim terenima

Ali koliko god da nas je Nole navikao na spektakularne uspehe srpskog tenisa - odista nadrealno zvuči činjenica da, gotovo istovremeno, još jedan Srbin postiže jednako fantastičan trijumf i osvaja svet košarke, i to neprikosnovene NBA lige. Somborac Nikola Jokić najbolji je - među najboljima, te sledstveno biva proglašen i najboljim košarkašem sveta.

Dok dvojac vrhunskih srpskih sportista ovako jednovremeno, trijumfalno stupa na tron a njihova imena zlatotiskom (i u krasnopisu) bivaju upisana u svetsku istoriju sporta - prirodno je zapitati se, da li je moguće da je reč o slučajnosti (poput činjenice da i Novaka i Nikolu bodre i dvojica braće, i divna porodica, ili da su obojica svestrani i neočekivano prirodni, te humani pojedinci)? Da li je činjenica da se Srbija trenutno u svetu pominje kao mesto gde se rađaju šampioni tek slučajni incident - iako i Jokićevi i Đokovićevi uspesi nesporno jesu zasluženi rezultat dugogodišnjeg pregnuća tih izuzetnih pojedinaca?

Na ova pitanja, za "Novosti", ekskluzivno, nude odgovre naši kulturni poslenici: akademik Dušan Kovačević, dramski pisac, Stefan Milenković, virtuoz na violini, Đorđe Kadijević, reditelj, i Vladimir Kecmanović, pisac.

Ukazujući da dvojica izuzetnih ljudi, Novak i Nikola, baš kao i još jedan srpski genije - Tesla, "mora da imaju dodira sa drugim dimenzijama", naši sagovornici ističu da bi svako od nas, posle ovakvih uspeha, trebalo da se potrudi da uradi najviše i najbolje što može.

Akademik DUŠAN KOVAČEVIĆ, dramski pisac

Naši asovi, kao planetarno čudo

ČUVENI dramski pisac, akademik Dušan Kovačević, smatra da je uspeh naših asova, Jokića i Đokovića jedno malo planetarno čudo:

- Pre svega, zato što ta dva mlada čoveka dolaze iz zemlje koja ima nepunih sedam miliona stanovnika, a ništa manje nije bitna ni činjenica da bi svi košarkaški i teniski tereni u SAD, kada bi se sabrali, imali veću površinu od cele Srbije - pri čemu Amerikanci ipak nemaju, u ta dva tako velika i važna sporta, igrače poput njih dvojice. Gledam Noleta otkako je počeo da igra velike turnire, naravno, strastveno navijam za njega, a jednako se i sekiram zbog njega kada mu ne ide. Planiram da mu, kada ga sretnem, kažem da je zasigurno zaslužan za ovo malo sedih na mojoj glavi. Verovatno ćemo i prestati da pratimo tenis kada Novak prestane da igra, ali kako je u sjajnoj kondiciji, što se videlo i sad u Parizu gde je igrao pred svojom decom - nije isključeno da će Nole zaigrati i pred svojim unucima. Jokić i on su, naprosto, dokaz da među nama ipak žive vanzemaljci, a ako neko sumnja u to treba samo da pogleda statistike, rezultate koje su oni ostvarili u karijerama i uvideće da to zaista nije nešto što ostvaruju "obični" ljudi.

Jedan od takvih, izuzetnih ljudi koji mora da je imao dodira sa drugim dimenzijama, bio je i naš Tesla, koji je sam za sebe govorio da ima veze sa bićima iz svemira, te da su mu otuda "došla" i neka velika otkrića, budući da on ne može racionalno da objasni način na koji je do tih otkrića došao. I stvarno, kako jedan mali dečak iz Smiljana koji je ručno pravio igračkice na reci, dođe do tako velikih "igračaka" i izuma koji do danas osvetljavaju celu planetu? Nemoguće je da to učini čovek a da uz sebe nema neku višu silu koja mu pomaže. Upravo nam to isto poručuju, "potvrđuju" i rezultati ova dva neverovatna sportska genijalca.

ĐORĐE KADIJEVIĆ, reditelj

Podvizi prevazišli sve norme sporta!

LEGENDARNI reditelj Đorđe Kadijević ističe da nije važno kolika je zemlja, već je ključan duhovni i fizički rast pojedinca, a mi, kako istiće, imamo čast da živimo trenutak kada su čak dvojica naših momaka uzrasla do neslućenih visina - pred kojima se možemo samo s punim poštovanjem i divljenjem pokloniti:

- Đokovićev podvig prevazilazi normu sporta, to je antologijski podvig ljudskog bića, kategorija izvan i iznad merila koja se mogu izraziti u rezultatima ili poenima. Postići koliko on, to može samo čovek gotovo natprirodnih svojstava, i prema njemu kao jednoj od najdragocenijih i najizuzetnijih pojava osećam nešto više, uzvišenije od divljenja, što prevazilazi ovozemaljsko i zadire u natprirodno, sakralno, sveto. Zahvaljujući karakteru, prirodi, urođenoj plemenitosti i čisto ljudskim kvalitetima on je osvojio srca i onih ljudi koji nemaju interesovanja za sport, svojim čisto humanim svojstvima, toplinom nastupa i uvek superiornim moralnim stavom. Neko ko je veliki, izmiče uvredljivosti - ne možete ga poniziti ili uvrediti jer on je iznad toga. Novak je ingeniozan, vanserijski, zaista veliki, ne samo po merilima ove epohe, i njegov podvig nikada neće biti zaboravljen u istoriji života, kulture i bitisanja ovog naraštaja - koji nema pandana jednom, do te mere džinovski uzraslom, heroju.

Jedini koji "preti" da mu ipak postane pandan, jeste upravo naš džin iz Sombora, kome se neizmerno divim - ko bi rekao da je u Somboru (iz)rastao možda najveći košarkaš svih vremena? Taj divni naš Somborac poseduje ogromnu snagu, veliku brzinu, inteligenciju sportsku ali i životnu, nepogrešivost u igri... Pritom je u idealnim godinama i, iako Đokovićeva slava traje duže, Jokić je onaj koji bi jedini mogao, i jedini je dostojan da se poredi sa njim i da ga dostigne.

STEFAN MILENKOVIĆ, virtuoz na violini

Postali smo inspiracija celom svetu

JEDINSTVENA ličnost u svetu klasične muzike čija karijera traje praktično od dana kada je prohodao u rodnoj Srbiji, Stefan Milenković, virtuoz na violini, ponosno ističe da su Nikola i Novak inspiracija za sve nas, ne samo u našoj zemlji, nego na celoj planeti:

- Oni su isnpiracija za svu decu koja streme da postignu nešto veliko, njih dvojica su svetli primeri da gde postoje disciplina, upornost, doslednost, kontinuitet i pre svega vizija - ne postoji ono što ne možete uraditi. I to zaista puni srce jer na neki način smo sada zbog tih svetlih primera postali inspiracija celoj planeti. To je ogromna, neprocenjiva, istorijska stvar. Osobe kao što su njih dvojica su pokretači promena, to su svetionici koji nas vode i pokazuju šta je moguće, i zaista možemo samo biti srećni što živimo u to vreme, u vreme takvih neverovatnih podviga. Mislim da i okolnosti na ovim prostorima, pa i određene vrednosti koje prate i Đoković i Jokić, zaista utiču na etiku sa kojom oni pristupaju svemu što rade... to je ogromna stvar - ta unutrašnja struktura koja vam daje čvrstinu.

Mi, kao narod, inače imamo temperament, imamo i prkos... Borben smo narod, a kada se sve to usmeri u neki konkretan, dobar cilj, malo toga može da nas zaustavi, omete ili destabilizuje. Jer, jednostavno je - imamo istorijsku čvrstinu, a kada su tu, ponavljam i disciplina i struktura, onda nema toga što ne može da se postigne. Ja lično nastojim da živim tako, uvek sam nastojao da budem primer i drugima, a uzor su mi i junaci, kao što su Đoković i Jokić, ali i drugi sportisti koji postižu neverovatne rezultate.

Mala smo zemlja u svetskim razmerama, ali smo zemlja velikog srca i velike duše, zemlja ljudi jedne nesvakidašnje upornosti.

VLADIMIR KECMANOVIĆ, pisac

Trijumf kao podsticaj za sve nas

PISAC Vladimir Kecmanović takođe je, podstaknut fantastičnim uspesima naših sportista a pogotovo trenutnim trijumfom našeg košarkaško-teniserskog dvojca koji zauvek ostaju upisani u istoriju, mnogo razmišljao o tome koliko bismo uvek morali biti na oprezu sa izricanjem kvalifikacija - poput onih, popularnih, o "veličini" određenih naroda, pa i srpskog (najčešće praćenog odrednicom "mali narod").

- Ma koliko uspeh Novaka Đokovića i Nikole Jokića u njihovim sportovima nesporno predstavljao njihovo individualno postignuće, taj uspeh je bez sumnje neverovatno značajan i za ceo srpski narod - ističe Kecmanović. - Sigurno je da nije lako utvrditi kako to da naši sportisti uspevaju da postignu do te mere veličanstvene rezultate u svetskim okvirima. Međutim, u ovom slučaju, kada u istom trenutku imamo čak dvojicu takvih - najboljih među najboljima, besmisleno bi bilo tvrditi, a glupo bi bilo poverovati u tvrdnje da je reč o slučajnosti. Mislim da bi trebalo da njihov trijumf shvatimo i kao podsticaj za sve nas pojedinačno - treba da se ponosimo njihovim uspesima, naravno, to je prirodno, ali bi valjalo da se istovremeno potrudimo i da svako od nas da sve od sebe i uradi najviše i najbolje što može, u svojim oblastima i disciplinama.

Fantastični uspesi Jokića i Đokovića nedvosmisleno nam govore i to da broj pripadnika, i veličina jednog naroda - nisu isto. I da, kada neko kaže "mali narod" - misli na broj pripadnika. Stvarna veličina tog naroda je, međutim, nešto sasvim drugo.