SA STAROG SAJMIŠTA NA - ULICU?!: Šta će biti sa umetnicima, koji zbog izgradnje Memorijalnog centra moraju da napuste paviljone
NA adrese umetnika koji će zbog nastavka radova na izgradnji Memorijalnog centra "Staro sajmište" morati da se isele, stiglo je nedavno obaveštenje od beogradskog Poslovnog prostora.
Foto Staro sajmište Italijanski paviljon
Traže im da prilože dokumentaciju na osnovu koje su dobili pravo korišćenja ateljea. Ali, umetnici još nisu obavešteni, hoće li, njihova decenijama upravo tu stvarana dela, ostati i bez alternativnog krova nad glavom!
Vredni opusi
U ITALIJANSKOM paviljonu stvarali su svojevremeno Živojin Turinski i Vera Božičković Popović. Na tom mestu danas veteran Milija Nešić drži svoje radove, među kojima su i čuvene "mrdalice". Tu je i opus još jedne legende naše likovne scene Predraga Neškovića, kao i Gordane Kaljalović i mnogih drugih izuzetno uglednih i uspešnih autora, kojih ima i u Čehoslovačkom paviljonu.
Naime, posle završetka obnove Centralne kule, renoviranje predstoji Italijanskom paviljonu (adresa Staro sajmište 28), a potom i iz Čehoslovačkom (Staro sajmište 29), čime će prestati da postoji umetnička kolonija naseljena pre sedam decenija. Zebnju kod većine sadašnjih stanara paviljona budi to što im niko još nije ponudio mogućnost da dobiju zamenu radnog prostora, koji su stekli na validan način. Foto arhiva
- Neki od kolega su tu na osnovu rešenja dobijenog od ULUS, neki od Grada Beograda, treći od Poslovnog prostora, a ja imam od svih njih dokument da mi je atelje dat na korišćenje - kaže Gordana Kaljalović, vajar, nekadašnji profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu. - Već 20 godina uredno plaćam Poslovnom prostoru naknadu za korišćenje, a kada sam otišla da se raspitam šta dalje, tamo nisam mogla ni sa kim da popričam. Rečeno mi je da je za to ovlašćen samo načelnik koji je na dvonedeljnom odmoru.
Neobična situacija u slučaju ove umetnice je i što je prema svim rešenjima atelje dodeljen njoj, a obaveštenje da dokumentaciju odnese u Poslovni prostor stiglo je na ime njenog supruga Đorđa Odanovića, takođe umetnika.
- U tim ateljeima na Starom sajmištu nalazi se pedset i više godina rada naših uglednih autora, tu su dela koja su izlagana u reprezentativnim galerijama i muzejima, i sudbina im je neizvesna. Kao i nama koji tu radimo. Mnogi, poput mene, pripremaju nove izložbe u strepnji hoćemo li morati preko noći, da sa svim onim što smo uradili, izađemo na ulicu. Foto Tanjug
Udruženje likovnih umetnika Srbije je, kako ističe za naš list Milena Putnik, zamenik predsednika UO ULUS, u više navrata zakazivalo sastanake kod Sekretarijata za kulturu grada Beograda povodom problema sa članovima - korisnicima ateljea na Starom sajmištu, a još od maja prošle godine nije bilo nastavka komunikacije:
- Zatim smo se obratili Sekretarijatu za imovinske i pravne poslove, gde nam je objašnjeno da usled promene legislative, (Uredba o uslovima pribavljanja i otuđenja nepokretnosti neposrednom pogodbom i davanja u zakup stvari u javnoj svojini) ne postoji više osnov za davanje ateljea u zakup na način kako je to regulisano prethodnim pravilnikom. Nemamo saznanja o trenutnom statusu prostora kategorisanih kao ateljei kojima upravlja Grad.
Od Ulusa do Poslovnog prostora
OD ULUS je Grad Beograd 1981. preuzeo ateljee i preneo u fond Poslovnog prostora, s tim da je Udruženje i dalje upravljalo njihovom dodelom. Tad je utvrđeno i da "pri prenošenju upravljanja i održavanja na Poslovni prostor, Udruženje zadržava pravo odlučivanja koji umetnik će koji prostor koristiti, kao i pravo da se u slučaju rušenja dobiju novi slični prostori". U izveštaju o načinu korišćenja ateljea, komisije sastavljene od predstavnika umetničkih udruženja i Grada, navodi se da je 1998. na Starom sajmištu bilo ukupno 45 ateljea, koje su koristili članovi ULUS.
Ipak, prema rečima sagovornice, još uvek je važeći Pravilniku o davanju u zakup poslovnog prostora - ateljea (iz 2003, sa izmenama 2006), koji predviđa da Udruženje daje obrazloženi predlog liste umetnika za dodelu ateljea, a odlučuje Komisija koju formira Izvršni odbor Skupštine grada:
- U praksi nemamo nikakve informacije o ovakvoj komisiji niti postupku. Dakle, postoji jedna cela kategorija gradskih poslovnih prostora pod nazivom ateljei, za koje je zakupnina najmanja, u koje nemamo niti uvid, niti su regulisani nekim pravilnikom.
Tri zgrade na Starom sajmištu, koje su neposredno po okončanju Drugog svetskog rata i stradanja u logoru koristile Direkcija za izgradnju Novog Beograda i Građevinsko preduzeće "7. juli" su dodeljene ULUS, prema rešenju IO Narodnog odbora grada Beograda 1951, podseća Putnikova, i dodaje:
- Još tada se smatralo da Staro sajmište predstavlja privremeno rešenje. U Biltenu ULUS iz 1958. navodi se 41 "član sa ateljeom i stanom po nuždi na Starom sajmištu koje se ruši". Od tog broja je bilo 27 slikara, 13 vajara i jedan grafičar.
Pripadnici ove kolonije pedesetih godina bili su i slikari Lazar Vozarević i Mića Popović, pisac Borislav Mihajlović Mihiz, pozorišni reditelj Pavle Ugrinov. Ostalo je zabeleženo da je jedne olujne noći, u Popovićevom ateljeu, prvi put kod nas izveden Beketov komad "Čekajući Godoa". Među slavnim stanarima bili su Olga Jevrić, Milun Mitrović, Dušan Gavela, Zoran Petrović, Raša Todosijević, Aleksandar Luković Lukjan, Stevan Dukić, Mladen Srbinović, Lazar Vujaklija, Aleksandar Zarin, Milan Besarabić...
Oni koje je raseljavanje zbog formiranja Memorijalnog centra "Staro sajmište" zateklo u Kuli, uspeli su da dobiju ateljee na drugim delovima grada. Umetnici iz paviljona, zasad su ni na nebu, ni na zemlji.