POBUNJENI DUH CELE EPOHE: Pre tačno jednog veka, 12. juna, rođen je Miodrag Mića Popović, slikar pisac, reditelj...
ISTORIJU vidim kao vežbanku naših sudbina, govorio je slikar, pisac, pozorišni i filmski reditelj, akademik Miodrag Mića Popović (1923-1996), rođen na današnji dan pre sto godina, čija je sudbina dobrim delom ispisala istoriju druge polovine 20. veka u našoj umetnosti, ali i društvu, čiji je bio oštar kritičar.
Arhiva Novosti
Deo te istorije je i razgovor vođen sa novinarem i piscem Milom Gligorijevićem (1942-2017), tokom prve polovine 1983, a koga je, u okviru obeležavanja veka od Popovićevog rođenja, upravo objavila izdavačka kuća "Vukotić media", pod imenom "Pobuna duha". Pre tačno četiri decenije, Gligorijević je tadašnjem disidentu i u javnosti nepoželjnom uzbunjivaču savesti, ponudio mogućnost da savremencima da svoj odgovor na optužbe kojima je bio izložen.
- Počeli smo razgovore u januaru 1983. u njegovom domu u Beogradu. Nešto sam tada pitao, nešto beleškario, ali otprve mi je bilo jasno da se pravi odgovori ne mogu odmah staviti na papir: moj sabesednik je želeo da ostane sam sa pitanjima, da se nad njima, nad sobom, jedno vreme zamisli - otkriva novinar kome je, kao i Mići u traženjiu pravih odgovora, od velike pomoći bio umetnikov kum, prijatelj i saborac u borbi za slobodu javnog govora, još iz vremena "kuće jeresi" u Siminoj 9a - pisac Borislav Mihailović Mihiz.
Moj dan počinje kišom
DA sam bio u situaciji da svojim kritičarima odgovorim, ne bih im odgovorio , iz prostog razloga što i oni i ja mislimo uglavnom isto! Ja sam slobodan, oni nisu. Ja sam srećan, jer radim ono što volim i što umem da radim; oni su nesrećni, jer rade ono čega se stide. Moj dan počinje Suncem, njihov kišom. Kada bih bio u situaciji da im pomognem, učinio bih to vrlo rado; odgovaranjem na napade koje nisu oni smislili samo bih im pristajao na muku - odgovorio je slikar na pitanje kako bi odgovorio svojim kritičarima.
I tako je nastala ova jedinstvena ispovest koja seže do prvih sećanja Popovića, koji se u svojoj četvroj godini iz rodne Loznice, sa roditeljima preselio u Beograd:
- Pred moj odlazak u školu došli smo da stanujemo kod Slavije, u Zorinoj ulici, sadašnjoj Ivana Milutinovića. Dobar deo života proveo sam u tom kraju, u istoj ulici. Prvo u broju četiri, posle u broju šest. U broju 12 bilo je dugačko dvorište sa malim stanovima u stroju - kao kokošinjac!
Tu su i sećanja na roditelje ("I otac i majka, svako na svoj način, imali su smisao za humor, što je bilo izgleda od presudne važnosti"), ali i na porodičnu tragediju, o kojoj je slikar otvoreno progovorio posle trideset godina:
- Moj otac je izvršio samoubistvo.
Tu su i sećanja na dramatične događaje iz vremena okupacije, tokom Drugog svetskog rata, na prva razočaranja ovog, kako je sebe tada video, "umerenog levičara", na razgovor sa Kočom Popovićem, sukob sa Radovanom Zogovićem, hapšenje, zatvor... Na jedan zimski susret u Somboru, u Gradskom muzeju, sa velikim slikarem Milanom Konjovićem. Foto arhiva Novosti
Popović otvoreno govori i o upisu na Likovnu akademiju, tada vladajućem socrealizmu, profesorima Gvozdenoviću, Tabakoviću, Milunoviću, Čelebonoviću, Lubardi, ali i pobunjeničkom odlasku u Zadar sa svojom suprugom Verom Božičković i kolegama Ljubinkom Jovanović, Kosom Bokšan, Borom Grujićem, Petrom Omičikusom, Batom Mihailovićem, Miletom Andrejevićem. Foto arhiva Novosti
Priča Mića i o svojim prijateljima, piscima Dobrici Ćosiću i Antoniju Isakoviću, odlasku u Pariz, potom i u Ameriku. Promišlja svoje "slikarstvo prizora", ali i filmove koji su uglavnom - završavali u bunkeru. Otkiriva i da je Gvozden, sa njegovih slika, zapravo njegovo lično svedočenje o "razrokoj pravdi". Foto Vukotić media
- Umetnost, baš kao i život, nema cilja; ona je jedno postojanje! Ako bi uopšte moglo da se govori o cilju umetnosti (što bi pre trebalo da se označi kao smisao umetnosti), onda bi to bila sloboda - tvrdio je Mića Popović.
Među Verinim crtežima
U BEOGRADSKOJ galeriji "Sanjaj" upravo je u toku izložba "enformel" crtežia Vere Božičković Popović, koje je Mića Popović, čija je umetniča i životna saputnica bila od vremena Zadarske grupe, pa do kraja života, definisao kao - crtanje slike. I upravi će među tim crtežima, u sredu u 19 časova, biti predstavljena "Pubuna duha". Foto arhiva Novosti
- Verina priroda je lakša od moje; hoću da kažen da je njeno realističko i optimističko osećanje sveta i života veliko- poverio je je Mića Gligorijeviću. - Ponekad se kaže da su dva slikara u jednoj kući mnogo i da terba pomišljati na pakao. To bi moglo biti tačno kada bi se radilo o slikarima koji su istovremeno i loši i ambiciozni. Dva dobra slikara u jednoj kući nisu teretni ni jedno drugome, ni toj kući.