LJUBIVOJE RŠUMOVIĆ, PESNIK: Reči su spajalice, osmesi - vrata za srca

Nekada davno, on je poricao da piše za decu, ali ipak je, takođe odavno, shvatio da uvek piše onom detetu u sebi. Dok Ršum nastavlja, na radost i polzu svih nas, da peva deci, odraslima i pesniku u sebi, sustižu ga i dalje u nizu nagrade, ovakve i onakve, a među poslednjima je ona za životno delo - Povelja Udruženja književnika Srbije, ali i Žička hrisovulja.

* Šta književne nagrade za vas znače? Može li se pesništvo, literatura uopšte, valjano (pr)ocenjivati?

- Ne samo da može, nego i mora da se procenjuje, kao i sve ostalo. Procenitelji su ili stručnjaci, kolege, kritičari, teoretičari, ili čitaoci! Usuđujem se da kažem da su za mene čitaoci najmerodavniji. Moji čitaoci mi se javljaju na ulici, kad izvedu unuke i praunuke u parkić, i zaustavljaju me da mi saopšte da su odrasli uz moje pesme, i počnu da mi, kroz smeh, recituju "Čini mi se vekovima vuk sa ovcom nešto ima!" To mi je i nagrada, vrednija čak i od one grafitne olovke sa gumicom, koju sam dobio od uredništva "Pionirskih novina" za pesmu "Zlatibore, ti si zlato - ja te volim zato!". Bio sam učenik trećeg razreda osnovne škole "Slavoljub Terzić" zadnja pošta Ljubiš! Mnogo godina kasnije, Duško Radović mi je rekao da je on, kao urednik "Pionirskih novina", tim olovkama nagrađivao sve đake koji bi poslali svoju pesmu.

Inače, ovu nagradu "za književno delo" smatram zasluženom, za razliku od one olovke sa gumicom! A nagrada "Žička hrisovulja" me uplašila. Učinilo mi se da to Bog hoće da me pripitomi, i prevaspita, jer nisam bio dobar! Onda se setim mog ujaka Draga Tucovića, sveštenika, koji me učio da igram šah, i njegovih reči: "Ne predaj se, sestriću! Sve dok su pešaci i konji na tvojoj strani, ti si Kralj!"

* "Odzivi Filipu Višnjiću" ime je nagrade koja vam je pripala za rodoljubivo pesništvo. Da li se vaš stav prema rodoljublju ili, da upotrebim izlizaniju reč - patriotizmu, promenio od nastanka pesme "Domovina"?

- Promenio se utoliko što je sad razni mislioci koriste kao poštapalicu za tzv. narativ o rodoljublju. Kada je Gordana Brun izmislila sintagmu "ekološki patriotizam" ta pesma je zasvetlela lepše i od onog vremena kada je u đačkim čitankama bila odmah iza Titove slike! A teško je danas zamisliti tu pesmu kao protestnu repliku na jedan govor Mire Alečković, koja je ustvrdila da "još nije vreme da se zaborave herojska dela i teški dani Revolucije i lik i delo Boška Buhe, što čine televizijski pesnici okupljeni oko Duška Radovića..."

* Piše li pesnik - ili, piše li Ršum, stalno, bez radnog vremena, radnih i neradnih dana, penzije? Nosite li uz sebe beležnicu ili ideje i stihove ukucavate u mobilni telefon ili neku sličnu spravu?

- Navadio sam se da svakog dana napišem jednu pesmu. Ne pregledam ih, i ne popravljam, sve dok traje ta godina. Na kraju godine sve pročitam, i one koje ne prepoznam, kao da nisu moje, ostavim, a one koje prepoznam bacim. Ne stidim se da kažem da sam skriboman! Nekada sam mogao da upamtim pesmu dok vozim kola, a sad moram da stanem da bih je zapisao, inače će mi pobeći, i više je neću imati...

* Šta vas je poslednje inspirisalo? Kako izgleda taj trenutak "aha - iz ovog će se roditi pesma"? Govorim o situacijama poput one zaslužne za rađanje stihova "Miš je dobio grip" - na dosadnoj sednici na kojoj je jedan stalno ustajao da kaže "Sa moje tačke gledišta..."

- Danima me proganja neka vrsta simetrije. Recimo, pogledam na sat: - 20 i 20!.. Pogledam novine: - 2020 - te godine umro komšija... Ne obraćaj pažnju, kaže mi Uroš Petrović. Nervira te jer će ti već sledećim minutom pokvariti simetriju! - Pogana simetrija! - kažem, i to bude naslov pesme:

Imam te iza leđa

Okrugla si kao mačije oko

Izvireš u vidu vode

U obliku zavedene vode

U stanju mutne vode

I to je to

Imaš me ispred jezika

Na pola puta od jetre

Nadomak pesme

Rđo pogana

* Da li biste nam otkrili neke od poslednjih stihova koje ste negde pribeležili, a još nisu postali pesma?

- Napisaću pesmu pod naslovom "Proleteri svih zemalja - uozbiljite se!"

* Koliko vas o deci uče, poslednjih godina, vaši unuci? Spoznajete li uz njih, koji odrastaju u drugačijem vremenu a neki (poput malog Ljubivoja) i u posve drugačijem okruženju, neke stvari koje uz svoju decu niste "savladali"?

- Unuci, svih petoro, onaj od trideset godina, i najmlađi Ljubivoje, mene uče kako se rukuje mobilnim telefonom, obaveštavaju me kad će, i s` kim će igrati Novak... I kad ih pitam da li sam im dosadan, kažu da jesam! A ja znam, jer nisam od juče, da to iz njih progovara zlatiborski smisao za humor! Takvi su bili, i dan - danas jesu, i sinovi, sva trojica! A takav sam, valjda, i ja, pa se iz sve snage trudim da ih ne izneverim pod starost! Mladim ljudima, ali i odraslima, inače, često govorim da decu treba vaspitavati ličnim primerom. Pa mi često padne na pamet jeretička misao: možda sam ih ja prerano prepustio nanama, bakama, tetkama, mamama... I da neću dobiti prelaznu ocenu iz vladanja, jer sam se najozbiljnije trudio da ne budem "Ćalac - profesionalac".

* Manjka li nam u životima poezije? Šta o tome mislite kao jedan od retkih pesnika koji je za života postao ne samo veliki, po oceni kritike, nego i zaista najšire poznat,prva asocijacija mnogih na reč "pesnik"?

- Poezija je ujedinitelj, reči su spajalice, osmesi - vrata za srca, kroz koja ulazi i izlazi duša! Život je slatka muka! A Sunce nije dovoljno daleko, naprotiv - u nama je, kako proročki peva Boško Mandić. Pesnik je "saradnik Sunca", po "Dušanovom zakonu", pa ne treba brinuti - biće pesnika, mnogo većih od trenutno najvećih!

* Pripremate se za novi letnji kamp za decu pesnike u Ljubišu. Da li tamo stvarate male pesnike, i - kako se pisanju poezije uči, ako se uči?

- Ne stvaramo mi pesnike, oni se sami "stvaraju", na nama je da ih pratimo da ne zalutaju u ovim ružnim vremenima, da ih učimo zagrljajnosti i dobroti, da im svetlimo u mračnim predelima savremene duhovne džungle!

* Imate li savet, sugestiju za mlade i najmlađe, kako preživeti sve ovo - kako preživeti našu stvarnost, pojedinačno, u okvirima zajednica, ali i globalno?

- Ovo je vreme kada deca moraju slušati roditelje, a roditelji osluškivati mlade ljude. Roditeljska mudrost i mladalačka poslušost mogu pomoći planeti Zemlji da preživi ovo što joj se sprema. Da li ste čuli da u Srbiji postoji Šumadija u kojoj više nema šume: bukve su skoro istrebljene, a hrastovi koji su bili legitimacija Srbije, prebegli su u neke susedne zemlje.