NEŽNOST NADEŽDINIH CRTEŽA: Nastavak obeležavanja jubileja, 150. godišnjice slikarkinog rođenja u Narodnom muzeju Srbije
KADA bismo sve crteže Nadežde Petrović stopili u jednu grafičku celinu i kao takvu je usvojili, pojavilo bi se njeno lice kakvo vidimo na jednoj ratnoj fotografiji. Ono zrači fizički i duhovno, emitujući svoj fluid u prostor duha kulture i umetnosti koju imamo. Čime? Snagom, energijom, slobodom, odlučnošću i toplinom, blagošću i gestovima istinske nežnosti. To je skala Nadeždinog izraza, adekvatna njenoj unutarnjoj, duhovnoj i emotivnoj strukturi ličnosti.
Fopto Narodni muzej Srbije
Ovako crtački opus naše najznačajnije umetnice 20. veka ocenjuje istoričarka umetnosti Evgenija Blanuša, autorka izložbe "Nadežda Petrović: bez boje", koja će biti otvorena sutra u 18 časova u Narodnom muzeju Srbije, kao nastavak obeležavanja jubileja, 150. godišnjice slikarkinog rođenja. Postavku čine dela koja baštini naša krovna muzejska institucija.
Crtački opus Nadežde Petrović (1873-1915) može se razumeti, kako navodi u katalogu Blanuša, samo u kontekstu njenog celokupnog dela, jer crtež nije predstavljao njeno centralno interesovanje:
- On je nastajao brzo, spontano, u jednom gestu, veoma često ga je samo skicirala i tek retko mu se posvećivala u smislu da ga tretira kao poseban medij - objašnjava muzejska savetnica. - Razlog navodne inferiornosti Nadeždinog crteža u odnosu na njeno slikarstvo jeste to što je ona bila prevashodno darovita za boju i predodređena za slikarski medij. I zaista, nema mnogo primera u Nadeždinom opusu koji ukazuju na njenu ambiciju da napravi crtež s predumišljajem da traje kao posebna vrednost. Fopto Narodni muzej Srbije
Iako ne postoji direktna analogija između crteža i slika, crteži pokazuju Nadeždinu elementarnu predispoziciju prema slikanju, objašnjava autorka izložbe:
- Nadežda je prvenstveno bila usmerena na istraživanja kolorističkih vrednosti slike, na slobodu pokreta i gestuoznost, imala je intuitivnu strast koju je mogla da izrazi dok slika, ali malo od toga je dostiglo očekivani zamah u crtežu.
I dok njene slike odišu bogatim koloritom i snažnom energijom, crteže odlikuju nežni tonovi i suptilnost u izvedbi, koji se ne mogu ni naslutiti na slikama. U Narodnom muzeju Srbije, u Zbirci crteža i grafika jugoslovenskih umetnika 20. veka čuva se petnaest Nadeždinih crteža, kao i njena četiri skicen-bloka.
- Prvi radovi dospeli su u Muzej 1952. godine, otkupom od Ljubice Luković, Nadeždine sestre, dok je druga grupa crteža, otkupljena 1965. - piše Blanuša. - Najranije datiran crtež potiče iz 1894. a najkasnije iz 1912. godine. Uprkos tome što se vreme nastanka najvećeg dela Nadeždinog opusa ne može sa sigurnošću ustanoviti, sa izuzetkom pojedinačnih crteža kao i onih u skicen-bloku iz 1895, ovi radovi, posmatrani s posebnom pažnjom, svedoče o tome kako se kretala njena stvaralačka priroda. Na taj način se jasno uočava ne samo njihova raznovrsnost već i njena izrazita kreativnost u pojedinim crtežima.
Ispit iz slobodoručnog crtanja
POTPISANIM članovima Komisije za ispitivanje gospođice Nadežde Petrovićeve iz slobodoručnog crtanja čast je izvestiti Gospodina Ministra prosvete da su dana 18. oktobra o. g. po napred određenom programu za ispitivanje, ispitali gospođicu Nadeždu iz praktičnog i teoretskog dela slobodnog crtanja i da je gospođica u svemu pokazala vrlo dobar uspeh, a time i kvalifikaciju svoju za predavanje slobodoručnog crtanja u srednjim školama - ovaj dokument Ministarstva prosvete iz 1892. godine su potpisali Mihailo Valtrović, predsednik komisije i profesor Više ženske škole (kasniji legendarni upravnik Narodnog muzeja), Đorđe Krstić, slikar i učitelj slobodoručnog crtanja u Realci i Dimitrije Andrejević, učitelj crtanja u Trećoj beogradskoj gimnaziji.
Blanuša objašnjava i da se svi Nadeždini crteži mogu podeliti u nekoliko celina, od kojih su u prvoj skice, neobavezne beleške i poneki "suvenirski" crtež, to su radovi nastajali spontano, u dokolici, bez traga one ekspresivnosti koju ima njen slikarski potez. U drugoj grupi su crteži sa studija, a u trećoj oni u kojima je zahtevala od sebe perfekciju.
- Ovi malobrojni radovi se izdvajaju od ostatka njenog crtačkog opusa. U tim crtežima se uočavaju tragovi njenog generalnog shvatanja slikarskog izražavanja, tako da bi se figurativno, u simboličkom smislu reči, moglo kazati da su takvi njeni radovi jedna vrsta "grafičkog ekspresionizma". Jer, ona crta onako kako bi slikala - olovku tretira kao da joj je četka u ruci, šara slobodnim gestom, njen potez je rastresit i prividno nehotičan, a njen crtež se približava svim vrlinama ekspresionizma - zaključuje autorka izložbe "Nadežda Petrović: bez boje".