Dan Jugoslovenske kinoteke: ZAPALJIVI BISERI I TRI ZLATNA PEČATA ZA VELIKANE
TRI Zlatna pečata za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti biće dodeljena ovog 6. juna, na proslavi Dana Jugoslovenske kinoteke, a ceremonija uručenja (od 13 časova) prethodiće svečanosti otvaranja jubilarnog, dvadeset petog Festivala nitratnog filma.
Svojim nemerljivim i trajnim doprinosom devetoj umetnosti u nas, kinematografiju su zadužili a Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke zaslužili glumica Jelisaveta Seka Sablić, reditelj Đorđe Kadijević (na slici) i, posthumno - reditelj Živojin Pavlović, koji ovim visokim priznanjem biva ovenčan u godini kada obeležavamo devedesetogodišnjicu od njegovog rođenja. Priznanja će svečano biti uručena u sali "Makavejev" Kinoteke, u 13 časova.
Filmska, televizijska i pozorišna glumica Seka Sablić, kojoj je Kristina u Šijanovim "Maratoncima" donela pulsku "Zlatnu arenu", pred kamerama je debitovala pre više od pola veka i osvojila je publiku još kao Rajka u "Burdušu" - a i dalje neumorno radi u svim medijima. Reditelji su je najčešće angažovali za komične karaktere, ali ostvarila je i upečatljive dramske role, poput likova majke u filmovima "Tamna je noć" ili "Hadersfild".
Reditelj i scenarista, istoričar umetnosti i likovni kritičar Đorđe Kadijević filmsku karijeru je započeo ratnim dramama kao što je "Praznik" a u njegovom raznovrsnom opusu posebno mesto zauzimaju kultni filmovi "Leptirica" i "Sveto mesto", TV film "Karađorđeva smrt" i jedna od najboljih domaćih serija svih vremena "Vuk Karadžić" ovenčana Gran prijem Evrope u Rimu.
Reditelj, scenarista, književnik i slikar Živojin Pavlović (1933-1998), jedan od najznačajnijih autora crnog talasa, skrenuo je pažnju u omnibusima "Kapi, vode, ratnici" i "Grad" (1963), usledili su antologijski filmovi "Buđenje pacova" (1967), "Kad budem mrtav i beo" (1967), "Zaseda" (1969)". Nagrađivan u Puli, Berlinu, Veneciji, ali cenzurisan i proganjan od strane režima, jedno vreme je radio u Sloveniji. Poslednji film "Država mrtvih" snimio je 1998. godine, ali nije stigao da ga završi. To je 2002. učinio Dinko Tucaković, nekadašnji upravnik Muzeja kinoteke.
Iste "slavljeničke" večeri, na Dan kinoteke 6. juna, od 20 časova otpočeće i jubilarno 25. izdanje Festivala nitratnog filma - "Nitrat 25". U tradicionalnom terminu, tokom deset festivalskih dana, publika sale "Makavejev" imaće priliku da vidi 43 filma iz 23 zemlje Evrope, Azije i Severne Amerike.
Upravnik Arhiva Jugoslovenske kinoteke Aleksandar Saša Erdeljanović, selektor festivala koji je izrastao iz programa Kinoteke "Zapaljivi dan" i postao jedna od ozbiljnijih smotri te vrste u svetu ističe da će projekcije u Beogradu doživeti više ostvarenja čije su kopije jedine sačuvane u svetu.
Festival će otvoriti svetska bioskopska premijera istorijski vrednog materijala, tek otkrivenog nemontiranog filma iz Ročestera ("Kodakolor zabava, Ročester, Njujork 1928") o prijemu istaknutih američkih naučnika i ličnosti iz političkog i kulturnog života.
- Ovo je prvi film na kojem je identifikovan veliki naučnik našeg porekla Mihajlo Pupin, za sada jedino njegovo poznato pojavljivanje na filmskoj traci - ističe Erdeljanović. - Materijal je nastao povodom prezentacije novog "Kodakovog" sistema filma u boji. Uz slavnog pionira filma i istaknutog pronalazača Tomasa Edisona, jedan od glavnih gostiju osnivača "Kodaka" Džordža Istmena, bio je i naš Pupin.
Na otvaranju festivala će biti prikazan još jedan film iz "Muzeja Džordža Istmena" u Ročesteru, klasik američkog psihološkog horora - "Nepoznati" iz 1927. Toda Brauninga, sa briljantnim Lonom Čejnijem i početnicom Džoan Kraford u glavnim ulogama.
Erdeljanović skreće pažnju i na za nas posebno značajan program - pet kratkih filmova (1910-1912) nedavno otkrivenih i identifikovanih u Arhivu Jugoslovenske kinoteke, po saznanjima kinotečana - jedinih sačuvanih na svetu. Prati ga i do sada nepoznata francuska žurnalska storija "Sahrana pukovnika Vojislava Pavlovića" iz 1916. u kojoj se kao jedan od njegovih ratnih drugova pojavljuje legendarni pukovnik Dragutin Dimitrijević Apis. Biće prikazan i nedovoljno poznat nemački igrani film "Strahote mora" Franca Ostena iz 1924. godine, avanturističko ostvarenje snimljeno na predivnim lokacijama Dubrovnika i okoline.
Festival, uz ekskluzivno pravo, 15. juna zatvara epsko italijansko ostvarenje "Mi živi" iz 1942. godine - neautorizovana adaptacija dela slavne američke književnice Ajn Rand, u režiji Gofreda Alesandrinija, delo koje je iz političkih razloga zabranio i sam Benito Musolini.
Prateći program
OKRUGLI sto "110 godina od Balkanskih ratova - pogledi na filmska snimanja", gde će će svoje prezentacije imati arhivisti i istoričari filma iz zemalja učesnica tih ratova, biće upriličen u okviru pratećeg programa festivala, 7. juna.
Ove godine Kinoteka će ugostiti više od trideset filmskih profesionalaca, istoričara filma, direktora kinoteka i arhivista iz 15 zemalja. Biće to prilika da se ponovo sretnu kolege sa raznih meridijana i razgovaraju o gorućim pitanjima filmske arhivistike, budućoj saradnji oko restauracije filmova, razmeni znanja, ideja i filmskih programa, kako navodi Erdeljanović.
Plaketa
UPRAVA za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane Republike Srbije dobiće Plaketu Jugoslovenske kinoteke za uspešnu saradnju na projektu "A1 Kinoteka letnji bioskop", koji je prošlog leta organizovan na krovu zgrade Doma vojske Srbije. Projekcije filmova pod otvorenim nebom privukle su veliki broj posetilaca tokom mesec i po dana - od 15. jula do 31. avgusta 2022. godine.