ULICA NIJE MESTO ZA PRIČU O KULTURI: Intervju - Maja Gojković, ministar kulture i potpredsednik Vlade Srbije za "Novosti"

Ovo u razgovoru za "Novosti" kaže Maja Gojković, ministar kulture i potpredsednik Vlade Srbije, povodom kritika nekih glumaca upućenih aktuelnoj vlasti, a posebno o istupima glumaca Nikole Koja i Dragana Bjelogrlića.

- Svako ima pravo na političko delovanje, da bude član neke stranke i da je podržava, ali niko nema pravo da vređa pristalice drugih stranaka - kaže Gojković. - Reagovala sam zbog načina na koji se Kojo obratio ljudima koji su išli na skup podrške predsedniku Aleksandru Vučiću i aktuelnoj politici Vlade Srbije, poredeći ih sa ovcama i drugim životinjama. Morala sam da reagujem na tu rečenicu, kao što sam i rekla da novac iz budžeta Srbije i "Telekoma" za snimanje filmova i serija svakako pripada svim građanima koje je glumac nazvao pogrdnim imenima. Mislim da bi svaka normalna osoba reagovala na isti način.

Primećeno je da nije bilo reagovanja iz struke i udruženja kada su uvrede išle na račun nekoga ko im je "manje simpatičan"?

- Primetila sam da je poslanik Aleksandar Jovanović Ćuta, na konferenciji za medije na kojoj je najavljena pozorišna predstava izvređao jednog glumca, a javnost je ćutala. Napadana je i čitava ekipa koja je snimala seriju "Južni vetar" što je takođe ostalo bez odjeka. Režiseri i glumci nisu se solidarisali sa svojim kolegom kojeg je napao jedan političar, a Ćuta to jeste. Isto se desilo pre nekoliko dana kada se sa nipodaštavanjem govorilo o Buletu Gonciću, koji je vrhunski glumac i odličan upravnik Narodnog pozorišta.

U saopštenju ste ukazali i na ogromnu razliku u ulaganjima u film i TV serije u vreme bivše i sadašnje Vlade?

- Ne znam kome može da zasmeta istina da je 2012. budžet Filmskog centra Srbije iznosio svega 24.849.500 dinara. Šta je za taj novac moglo da se snimi? Ne sećam se ni jedne nove serije koju smo u to vreme gledali. Pamtimo samo beskonačna repriziranja "Pozorišta u kući", koje je snimano kad sam bila devojčica, ili "Boljeg života". Sada je taj budžet uvećan za 32 puta i ne znam šta je tu sporno, to je jednostavno istina koju znaju i producenti koji žive mnogo bolje nego što su nekad živeli. Podsticaji za filmsku i audiovizuelnu umetnost uvedeni su tek 2016, što je učinio Aleksandar Vučić kao premijer. Ne znam ko je sprečavao Borisa Tadića i Mirka Cvetkovića da urade nešto slično.

Podaci koje navodite deluju dosta ubedljivo...

- Politika je nešto što određuje da li će se ulagati ili ne, a politika Vlade Srbije, na čelu sa tadašnjim premijerom Vučićem je započela, a to su kasnije vlade nastavile, da se svake godine uvećava budžet Filmskom centru Srbije za snimanje filmova. Došli smo do iznosa od 1.300.000.000 dinara, dok se za podsticaj izdvaja 1.800.000.000. Ne postoji niko od filmskih i TV producenata koji bi, na bilo koji način, mogli da budu nezadovoljni takvom politikom. Osim, ako nisu zlonamerni. Današnja politika Vlade Srbije želi da podstakne snimanje filmova i serija, a uslovi su isti za strane i domaće investitore. Stranci donose svoj novac iz inostranstva, troše ga ovde i dobijaju jednake uslove kao i naši investitori i filmski radnici koji novac dobijaju od Filmskog centra Srbije, "Telekoma", RTS i ponekad SBB.

Koliko se ulaže u ostale oblasti umetničkog stvaralaštva?

- Narodno pozorište može da se pohvali da su, otkako je Bule Goncić upravnik, primljena tri mlada glumca. U tom teatru godinama niko nije zapošljavan, a juče sam potpisala ugovor da se primi još šestoro ljudi koji su neophodni za funkcionisanje ove institucije kulture. Izmenili smo zakon o statusu slobodnih umetnika, zbog njihovih dugovanja za socijalno i zdravstveno osiguranje, jer su neki raniji propisi lokalnim samoupravama dali mogućnost da mogu, ali ne i da moraju da plaćaju doprinose. Sada su obavezni da plaćaju i radimo na tome da se otpišu dugovanja nastala u tom periodu.

Šta je donelo uvođenje konursa "Gradovi u fokusu" 2016. godine?

- Do 2012. godine uopšte nije postojala stavka u budžetu za ulaganje u infrastrukturu u kulturi, to je uveo ministar Ivan Tasovac i tada je počela obnova decenijama devastiranih i zapuštenih domova kulture širom Srbije, a ja sam povećala taj budžet. Samo u poslednje dve godine obnovljeno je 70 objekata, domova kulture, bioskopa, galerija, u vrednosti od 700 milina dinara. Da li je neki ministar kulture od 2000. do 2012.godine izdvojio novac i započeo izgradnju nekog novog pozorišta? Naravno da nije. Ovo ministarstvo finansira izgradnju potpuno nove male scene Narodnog pozorišta u Nišu, a izdvojena su sredstva za adaptaciju velike scene.

Često ističite značaj kulture sećanja...

- Posle skoro 80 godina zanemarivanja i nebrige, krenula je obnova Memorijalnog centra Staro sajmište, zahvaljujući predsedniku Srbije, koga stalno napadaju. Do kraja godine biće obnovljena Centralna kula, a onda će se preći na Italijanski paviljon. Pitamo se zašto su do 2012.godine nadležni prolazili pored Starog sajmišta godinama i ništa nisu uradili?

Jedan od značajnijih programa Ministarstva je izbor prestonice kulture, što omogućava decentralizaciju i ulaganja u infrastrukturu..

- Novi Sad je bio evropska prestonica kulture, a ove godine Čačak je prva prestonica kulture Srbije. Posle toga, kulturni život u Čačku je postao znatno dinamičniji. Istovremeno, likovno stvaralaštvo je dobilo veliku pažnju u poslednje 2,5 godine. Puno ulažemo u mobilnost umetnika i pružamo podršku da budu prisutni na međunarodnim bijenalima, prošle godine smo prvi put nastupili u Milanu, a ove godine prvi put na bijenalu dizajna u Londonu i već je rad Srbije zapažen. Naš Kulturno informativni centar u Parizu radi odlično o čemu govori i pisanje francuskih medija. To je kulturna diplomatija.

Nedavno je konsttuisan Savet za srpski jezik. Koliko će ovo telo ubrzati primenu Zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i očuvanju ćiriličnog pisma?

- Ćirilica je u velikoj opasnosti koju je donelo digitalno doba. Kao što je francuska kultura morala u jednom momentu da povede računa o anglosaksonizaciji njihove kulture, tako smo i mi morali da donesemo mere da zaštitimo naš jezik i ćirilično pismo.

Koji je najbolji način da se to uradi?

- Lično nisam za strogoću, nego za podsticaje. Verujem da će Ministarstvo finansija izaći sa nekim merama kako da podstaknemo ljude da dobiju neki benefite. Ova vlast je uspela i da Kolarčeva zadužbina uđe u redovno finansiranje i da nema probleme kakve je imao do 2012. godine. Kada sam izabrana za ministra Kolarac je bio najvažnija tema, a kada je ovoj ustanovi pomognuto na pravi način, niko se nije oglasio da kaže da je to dobro.

Šta će biti sa zgradom Udruženja književnika Srbije u Francuskoj 7?

- Situacija je drugačija u odnosu na Kolarčevu zadužbinu. Postoje imovinski sporovi koji prevazilaze nadležnost Ministarstva kulture da se uključi u njihovo rešavanje. Uverena sam da sa malo dobre volje sve može da se reši.

Dokle se stiglo sa izradom Zakona o pozorištu?

- Svaki ministar koji reši da uredi tu oblast može da pakuje kofere, jer će ga najviše napasti oni koji su zaposleni u pozorištima a ne dolaze na posao. Predložila sam upravnicima da naprave radnu grupu, a ja ću potpisati šta god da donesu. Ali, i oni se boje reakcija svojih kolega.

U svetlu aktuelnih dešavanja, šta će biti sa našim spomenicima na KiM?

- Republički zavod za zaštitu spomenika kulture vrlo je prisutan na KiM i koliko okolnosti dozvoljavaju pristupaju radovima i zaštiti. Drugi segment se odnosi na diplomatiju i naše prisustvo u Unesku. Reagujemo na pojavu falsifikovanja istorije, koje se odnosi na istoriju spomenika kulture na Kosmetu i devastiranje spomenika kulture koji pripadaju SPC, Srbiji i srpskom narodu.

Već godinama tzv. država Kosovo pokušava da uđe u Unesko...

- Naša diplomatija je već godinama aktivna po tom pitanju.