MIĆINA MAJSTORSKA RUKA: Izložba crteža u galeriji "Haos" povodom veka od rođenja Miodraga Popovića (1923- 1996)
OBELEŽAVANjU veka od rođenja akademika Miodraga Miće Popovića (1923-1996), uglednog likovnog umetnika, pisca, filmskog i pozorišnog reditelja, jednog od najglasnijih i najnedvosmislenijih kritički orijentisanih intelektualaca druge polovine 20. veka u našoj sredini, priključuje se i beogradska Galerija "Haos".
Foto Galerija Haos
U utorak 6. juna biće, na oba nivoa ovog izložbenog prostora, predstavljena postavka crteža i grafika, koju će besedom otvoriti akademik Dušan Kovačević.
- Kako ovaj stvaralac svakako spada u one autore koji su pomno proučavani, čiji opus je tumačen u više navrata kroz sve faze njegovog raznovrsnog stvaralaštva, i kako on predstavlja jedan od važnih stubova u našoj kulturi, verujemo da će mu tek biti upriličen adekvatan omaž u više institucija tokom ove kalendarske godine. Mi započinjemo taj ciklus u mesecu njegovog rođenja i iz razloga što crtež u opusu Miće Popovića zauzima dominantno mesto - objašnjava istoričarka umetnosti Borka Božović, osnivač i vlasnik "Haosa", i autor ove izložbe. Foto porodična arhiva Porodica: Jovan Popović, Vera Božičković Popović i Mića Popović
Da podsetimo, Popović je rođen 12. juna 1923. u Loznici, ali četiri godine potom se porodica seli u Beograd, gde on završava osnovnu i Treću mušku gimnaziju, do izbijanja Drugog svetskog rata. U logor kod Žagubice odveden je 1943, a potom i na prinudni rad u borski rudnik, odakle je vraćen kući zbog bolesti. Posle oslobođenja Beograda mobilisan je i upućen u propagandno odeljenje štaba Druge armije. Primljen je u SKOJ i KPJ, ali je iz partije ubrzo i isključen.
Akademiju likovnih umetnosti studirao je od 1946. u klasi Ivana Tabakovića. Kao stident je posećivao i najčuveniju disidentsku adresu u Siminoj 9a, na kojoj je živeo njegov kum i najbolji prijatelj Borislav Mihajlović Mihiz. Sa Batom Mihailovićem, Petrom Omčikusom, Miletom Andrejevićem, Ljubinkom Jovanović, Kosarom Bokšan i svojom suprugom Verom Božičković, odlazi u Zadar, gde 1947. formiraju prvu umetničku komunu u posleratnoj Jugoslaviji - "Zadarsku grupu". Ostalo je istorija...
Nagrada nije opstala
GALERIJA "Haos" je posle Popovićeve smrti osnovala nagradu za umetnost sa njegovim imenom. Laureati su bili iz sve četiri oblasti kojima se bavio - slikarstvo, književnost, teatar i film. I to - Danilo Bata Stojković, Predrag Koraksić Koraks, Dušan Otašević, Dušan Makavejev, Mira Stupica, Ljubomir Simović, Jagoš Marković, Želimir Žilnik, Vladan Radovanović, Mile Grozdanić.
- Nagrada, na našu žalost, nije opstala zbog izostanka podrške sa više strana, ali i zato što su došla još neka gora vremena. Činilo nam se, stoga, imperativnim i neizostavnim gestom da obeležimo sto godina od rođenja ovog istaknutog stvaraoca i predstavimo bar deo njegovog stvaralaštva generacijama koje dolaze - tvrdi Božovićeva.
Radovi koji će od utorka činiti postavku u "Haosu" pripadaju našim značajnim institucijama - Narodni muzej, MSU, SANU, Legat Miće i Vere iz Loznice, privatnim kolekcijama i Popovićevoj porodici. Reč je o crtežima i grafikama najrazličitijih tematskih opredeljenja, stilskih karakteristika, tehničih pristupa.
- Svaki crtež je situacija za sebe, a sve ih objedinjuje umešnost oka iz susreta sa viđenim i doživljenim, zatim određena sugestivnost iz namere da se redukovanim sredstvima postigne željeni cilj - objašnjava Božovićeva. - Potom slede snaga duha, oštrina kritičkog stava i slojevitost mašte, i nikako manje značajno - majstorstvo ruke. Foto Galerija Haos Mrtva priroda
Prema rečima autorke izložbe, Mića je crtao od rane mladosti i ostavio za sobom više ciklusa sa velikim brojem crteža:
- Radio je skice i beleške, ilustracije, predloške za slike, dnevničke zapise, a ponajviše "čiste crteže" kao autentične likovne kreacije. Upotrebljavao je olovku, tuš i pero, ugljen, flomastere, četku, retko boju i kolažiranje, mada je i toga bilo. Crteži i crtanje su bili ne samo nasušna potreba umetnikova da se izrazi ili traga za rešenjima, već njegova stalna i neraskidiva veza sa realnim svetom, polje istraživanja formalno-stilskih karakteristika, ritmova sopstvenog duhovnog opažanja, deo magijske igre jezičkom funkcijom linije - zaključuje Borka Božović.