PISAO O LJUBAVI I RODOLJUBLJU: Na današnji dan rođen srpski pesnik Aleksa Šantić, ovo je njegova životna priča

U početku uzori su mu bili srpski pisci Vojislav Ilić i Jovan Jovanović Zmaj, a kasnije je izgradio sopstveni pesnički izraz karakterističan po elegičnim motivima i rodoljubivim temama.

Napisao je i objavio oko 800 pesama, a neke od njih koje se mogu svrstati u antologijske su "O klasje moje", "Moja otadžbina", "Veče na školju", "Emina". Pisao je i dramske tekstove i prevodio dela sa nemačkog i češkog.

Šantić je rođen u Mostaru, gde je proveo većinu života. Otac mu je umro u ranom detinjstvu, pa je živeo u porodici strica Miha zvanog Adža. Imao je dva brata - Jeftana i Jakova, kao i sestru Persu, dok mu je druga sestra – Zorica, umrla još kao beba.

Pošto je živeo u trgovačkoj porodici, ukućani nisu imali dovoljno razumevanja za njegov talenat. Završio je trgovačku školu u Trstu i Ljubljani, a potom se 1883. godine vratio u Mostar.

Početkom 1887. godine postao je saradnik Goluba, zatim časopisa Bosanska vila, te Nove Zete, Javora, Otadžbine. Naredne godine osnovao je Srpsko pevačko društvo "Gusle", a potom je izabran za prvog potpredsednika mostarskog pododbora "Prosvete". Pripadao je mostarskom krugu književnika okupljenom oko lista Zora, koji je pokrenuo sa Jovanom Dučićem i Svetozarom Ćorovićem. U Prvom svetskom ratu austrougarske vlasti su ga hapsile.

Svoju najveću pjesničku zrelost Šantić je dostigao između 1905. i 1910. godine kada su i nastale njegove najlepše pesme. Šantićeva poezija je puna snažnih emocija, ljubavne tuge, ali i bola i prkosa za socijalno i nacionalno obespravljen narod kome je i sam pripadao. Njegova muza je na razmeđu ljubavi i rodoljublja, idealne drage i napaćenog naroda.

Rodoljubiva poezija je poezija rodne grude i domaćeg ognjišta "Moja otadžbina", a u nekim od svojih najpotresnijih pesama Šantić peva o patnji onih koji zauvek napuštaju domovinu i odlaze u tuđi svet "Ostajte ovde", "Hleb".

Ljubavna poezija mostarskog pesnika razvila se pod jakim uticajem sevdalinke. Ambijent njegovih ljubavnih pesama je ambijent bašte, behara, hamama, šedrvana…, a devojke koje se pojavljaju u njegovim stihovima su skrivene lepote, okićene đerdanima. Takva je pesma "Emina", a duh te numere je toliko pogođen da je pesma ušla u narod i peva se kao sevdalinka.

Izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 3. februara 1914. Umro je pre skoro jedno veka od tuberkuloze u Mostaru 2. februara 1924. godine.

(Kurir)

BONUS VIDEO: SPASOVDANSKA LITIJA: Pomen žrtvama nasilja