"VOJVOĐANSKI PREDEO" VRAĆEN U SRBIJU: Otkupljena Konjovićeva slika koju je Tito poklonio meksičkom diplomati
POSLE bezmalo pola veka, jedno platno Milana Konjovića, iz dalekog Meksika vraća se u Srbiju.
Foto privatna arhiva
Reč je o slici "Vojvođanski predeo", koju je Josip Broz Tito poklonio diplomati Hoseu S. Galjastegiju, marta 1976. godine.
Od sina nekadašnjeg podsekretara ministarstva inostranih poslova Meksika, nedavno je ovo delo otkupio jedan domaći ljubitelj umetnosti, koji već duže vreme pokušava da uđe u trag radovima domaćih autora darovanim svetskim zvaničnicima tokom vladavine doživotnog predsednika SFRJ. Kao putokaz u ovoj, gotovo detektivskoj istrazi, služi mu studija "Darovi i uzdarja", Mome Cvijovića.
Naime, nekadašnji muzejski savetnik Muzeja Jugoslavije, u ovom radu je, ne samo sabrao šta se sve različitim prilikama poklanjalo, već i način na koji se to radilo. I to na osnovu četiri kutije pripremljene za bacanje, koje je jedna komisija za popis imovine pronašla u pomoćnoj zgradi Dvora 2002. Cvijović je, tako, svoju "rekonstrukciju darivanja", uradio na osnovu 4.397 kartona nađenih u tim kutijama, na kojima su bili podaci o darovanim osobama iz 106 zemalja sveta, sa ubeleženim datumom posete i opisom datih poklona!
- Ova slika je, prema toj preciznoj evidenciji kabineta predsednika Republike, nabavljena po želji samog diplomate, što je njenom novom vlasniku potvrdio i sin Hosea S. Galjastegija - kaže Cvijović za "Večernje novosti". - Prema priči koju je čuo od oca, tokom jednog susreta sa Titom, Galjastegi je video sliku i rekao da mu se dopada. Pa mu je Tito i poklonio. Ovih dana je ekspertizom potvrđena njena autentičnost.
Hegedušićevo putovanje na - Ušće
PRIPREMAJUĆI se za put u zemlje Latinske Amerike, 1963. godine, Tito je dao saglasnost da se kao njegov lični poklon za predsednika Meksika, Mateosa, nabavi slika Krste Hegedušića.
- Posle konsultacija sa književnikom Miroslavom Krležom i Antunom Augustinčićem odabrana je slika "Proleće", i za nju je plaćeno 1.125.000 dinara - kaže Cvijović, dodajući da su u protokolu potom procenili da ona ni po sadržaju, ni po veličini nije odgovarala nameni. - Budući da je slika već bila plaćena, Generalni sekretarijat predsednika Republike predlaže Titu da sliku pokloni Muzeju savremene umetnosti povodom njegovog otvaranja u novoj zgradi na Novom Beogradu. Jedan od razloga bio je i taj da "Galerija u svojoj zbirci ne poseduje Hegedušićeve radove".
Iz Cvijovićevog istraživanja se vidi da nije bilo retko da se poklanjaju dela za koja se znalo da se dopadaju onom ko će ih primiti. Tako se prilikom posete Jugoslaviji, predsedniku Meksika, Adolfu Lopezu Mateosu, avgusta 1963. u Galeriji Pavla Beljanskog u Novom Sadu, dopala manja bronzana skulptura Sretena Stojanovića "Meksikanka" i poželeo da ima kopiju.
- Kabinet je reagovao na način pravog domaćina - ističe Cvijović. - Kako je poseti prisustvovala i autorova kćerka, postignut je dogovor oko autorskog honorara, a Titu predloženo da izrada skulpture bude njegov poklon Mateosu.
Karteru ikona iz Boke
PRILIKOM boravka u Americi, marta 1978. Tito je Džimiju Karteru, predsedniku SAD, poklonio ikonu poreklom iz Boke Kotorske, rad nepoznatog majstora, dimenzija 46,5 puta 40 centimetara, koja prema sertifikatu Narodnog muzeja, stilski pripada poznom razdoblju italo-kritske škole. Plaćena je 35.000 dinara, a nije poznato od koga je kupljena.
Kako je istražio Cvijović, dar je izabran na osnovu neformalnih razgovora našeg ambasadora u SAD, Dimčeta Belovskog, sa ličnostima bliskim Karteru, koji se pismom od 23. marta 1978. zahvaljuje Titu na "prekrasnoj ikoni kao i knjizi 'Umetničko blago Jugoslavije'" jer će ga "ovi pokloni stalno podsećati na bogatu kulturu i istoriju jugoslovenskog naroda".
Slično je bilo i juna 1961. kada se predsedniku Sukarnu dopala Palavičinijeva "Žena koja kleči", u fontani ispred "Metropola", pa su kupljena prava od vajarevog sina i odlivena skulptura otpremljena u Indoneziju.
- Nisu nam poznati razlozi zbog kojih je gospođa Kuruturk, supruga Fahrija S. Kuruturka, predsednika Turske, u više navrata izražavala želju da joj se pokloni neka slika našeg naivca Franje Mraza - navodi sagovornik. - U svakom slučaju želja joj je ispunjena juna 1976. kada joj je prilikom posete Turskoj Tito poklonio "Vinogradsku ulicu", Mrazovo ulje na staklu.
U periodu od 1953. do 1980. stranim državnicima je poklonjeno ukupno 277 skulptura poznatih jugoslovenskih vajara - Meštrovića, Rosandića, Stojanovića, Palavičinija, Stijovića, Dolinara, Kršinića, Augustinčića, Radauša, Sandića, Soldatovića, Borisa i Zdenka Kalina, Ota Loga, Mire Sandić i drugih. Najviše Kršinićevih - 110 i Augustinčićevih - 36. Poklonjeno je 170 slika, autora poput Paje Jovanovića, Lubarde Konjovića, Aralice, Bete Vukanović, Čelebonovića, Graovca, Milosavljevića, Mujezinovića, Bijelića, Bukovca, Radovića, Cuce Sokić, Milunovića i drugih.
Tabakera za penjanje na piramidu
NIJE Tito poklanjao samo umetnička dela, niti su bili darivani samo umetnici. Na spisku onih kojima je namenjivao nešto skromnije poklone su, kako navodi Cvijović, i mašinovođe, piloti, dvorske dame, pratioci, lekari, oficiri bezbednosti, policajci, kustosi, frizeri, konobari i šefovi sala, sobarice, prevodioci, kuvari i baštovani:
- Među njima je jedan Egipćanin, sa kojim se popeo na Keopsovu piramidu, a za taj podvig ga je Tito nagradio pozlaćenom filigranskom tabakerom.
Sledeći sudbine tih umetničkih predmeta, novog vlasnika Konjovićeve slike, potraga je odvela u ambasadu Irana, gde se raspitivao za Lubardinu sliku "Grm u cvatu", poklonjenu 1968. predsedniku vlade Irana, Amiru Abasu Hoveidi, i saznao kako je on na osnovu odluke Revolucionarnog suda streljan još 1979. Stupio je u kontakt i sa sinom Nikite Hruščova koji živi u Njujorku. On mu je rekao da su skoro svi Titovi pokloni njegovom ocu oduzeti posle smene s vlasti, 1964. godine.
- Sin Hruščova je uspeo samo da sačuva sliku "Dubrovnik" Peđe Milosavljevića, poklonjenu 1955 - otkriva Cvijović. - Inače, prilikom boravka u Lisabonu, koleginica Ana Panić, viši kustos MJ, poslala mi je sliku iz Predsedničkog muzeja, gde je u vitrini bila izložena skulptura Augustinčića "Nošenje ranjenika", koju je Tito 1976. poklonio predsedniku Portugalije Kosti Gomešu.