SVETI SAVA I DOMENTIJAN: Međunarodna naučna konferencija o prvom srpskom književnom klasiku u Nišu i Studenici
PRVA međunarodna naučna konferencija o prvom srpskom književnom klasiku, monahu iz 13. veka Domentijanu, učeniku, saputniku i hagiografu Svetoga Save biće održana u Nišu i Studenici od 26. do 28. maja ove godine.
Privatna arhiva
Organizatori konferencije, Centar za crkvene studije i Univerzitet u Nišu, sazivanjem ovog skupa, izuzetnog i po mestima održavanja i izboru učesnika, tema i pratećeg programa, napravili su istorijski iskorak u proučavanju srpske kulture.
Konferencija će biti svečano otvorena u petak, 26. maja, u Velikoj sali Univerziteta u Nišu, a pozdravne besede održaće episkop niški Arsenije, prof. dr Dragan Denić, prorektor Univerziteta u Nišu i prof. dr Dragiša Bojović, upravnik Centra za crkvene studije.
Pre početka konferencije profesoru Aleksandru Naumovu biće uručen orden Svetog cara Konstantina - priznanje Srpske pravoslavne crkve, a plenarna izlaganja imaće prof. dr Branislav Todić na temu “Kada je i kako ustanovljen kult Svetog Save” i prof dr Anatolij Arkadjevič Turilov iz Moskve sa temom: “Žitije Svetog Save u minijaturama ruskih istorijskih rukopisa od druge polovine do kraja 16. veka”.
- Niš kao univerzitetski grad može se prvi u Srbiji nazvati, iz akademske i naučne perspektive, svetosavskim gradom, pre svega zahvaljujući činjenici da je na Filozofskom fakultetu uveden, prvi put u istoriji univerziteta, poseban predmet o Svetom Savi. Pored toga, Centar za crkvene studije je pre više od godinu dana osnovao Odeljenje za svetosavske studije, koje realizuje naučni projekat "Sveti Sava u srpskoj duhovnosti i kulturi". To odeljenje okuplja više od 60 naučnih radnika iz zemlje i inostranstva. Veliki broj njih učestvovaće na konferenciji "Sveti Sava i Domentijan". Sve to dobija na značaju ako imamo u vidu da do 2001. godine, do osnivanja Centra za crkvene studije, u ovom gradu nije objavljen nijedan naučni rad o Svetom Savi osim popularnih radova, najčešće u periodici – kaže prof dr Dragiša Bojović, upravnik Centra za crkvene studije. Privatna arhiva
Ova naučna organizacija je organizovanjem konferencije uradila posao kojim su odavno trebale da se pozabave srpski instituti i akademije nauka.
- Ako je Sveti Sava naš prvi književnik, onda je Domentijan bez dileme prvi srpski književni klasik, jer je njegovo Savino žitije naš najsloženiji srednjovekovni tekst. To je monumentalna kompozicija sastavljena od mnoštva mozaika, čiji mali i veliki kamenčići stvaraju veliku sliku koja još nije sagledana, jer Domentijan još uvek nije u potpunosti i dobro pročitan. O složenosti njegovog jezika, rečenice i celog dela svedoči i činjenica da je njegovo žitije poslednje prevedeno na savremeni srpski, jer je bilo najteži i najveći izazov. Iako je Domentijan najveći pisac pravoslavnog sveta u svom vremenu Srbi su ga zapostavili. Razlozi su formalni i apsurdni: on je bio običan monah kome se ne zna se godina rođenja, ni upokojenja, kao arhijerejima, a mi robujemo datumima za obeležavanje prigodnih jubileja, umesto da posmatramo dela. Skromni Domentijan je bio od onih koji su sebe nazivali “poslednjim i najndostojnijim”, iako su na planu književnosti i umetnosti najznačajniji - kaže prof dr Bojović.
Privatna arhiva
Centar za crkvene studije i Filozofski fakultet u Nišu odlučili su da prekinu dugu praksu čekanja na datume za obeležavanje Domentijanovog jubileja, jer njih nema i organizovali su međunarodnu konferenciju koja će pomeriti granice poznavanja i razumevanja srpske prošlosti i kulture.
- Domentijanovo delo zaslužuje neprestano proučavanje i organizovanje domaćih i meunarodnih skupova. Njegovo žitije svakim ščitavanjem otkriva nešto novo. On nam predsatvlja Savu kao uzor, ali govori i o Savinom “savršenom narodu” što je jevanđeljski izraz, ali ne smislu etničke zajednice već verujućeg naroda. On ne stvara samo sliku srpskog arhiepiskopa, već i njegovog naroda. Ta druga slika je ponekad dominantna i primarna u odnosu na sliku glavnog junaka kao “drugog Jakova” i “drugog Izrailja”. Domentijanovo žitije je kolektivni portret srpskog naroda kao “novog Izrailja” - naglašava dr Bojović.
PESMA IZ HILANDARA
NA otvaranju konferencije Srpski vizantijski hor, koji čine pojci iz Grčke, Srbije i Severne Makedonije pevaće Tropar Svetom Savi, treći glas i dve pesme koje se po prvi put izvode javno.
- Reč je o pesmamam koje su do sada mogle da se čuju samo na manastirskim slavama u manastiru Hilandaru. Dve stihire na ”Gospodi vozvah”, četvrtog glasa, Melos Kiprijana Hilandarca iz 18. veka, koje je transkribovao iz stare notacije prezviter Igor Zirojević. Ove pesme čuće se po prvi put nakon oko 200 godina! Čućemo i stihire horonačalnika, oca Zirojevića, o Svetom Simeonu Mirotočivom i Svetom Savi, petog glasa, kratki i dugi napev – otkriva prof dr Bojović.
PRAVOSLAVNA NAUČNA ELITA
RADNI deo konferencije odvijaće se 26. maja u niškoj Bogosloviji Svetog Kirila i Metodija, metohu Hilandara, gde će radove predstaviti vrhunski domaći i strani naučnici, članovi instituta i profesori univerziteta među kojima su Viktor Savić, Marija Vladimirovna Korogodina, Boris Stojkovski, Dragoljub Marjanović, Aleksandar Naumov, Georgios Nektarios Lois, Jelena Dabić, Dejan Došlić, Zdravko Knev, Zoran Kinđić, Ružica Levuškina, Irina Vladimirovna Bugaeva,Joanis Kaminis, Siniša Mišić, Igor Kaliganov , Radivoj Radić, Ljiljana Juhas Georgievska, Marija Koprivica, Zorica Vitić, Vlada Stanković, Atanasije Atanasijadis... Konferencija će se 27. maja preseliti u manastir Studenicu gde će govoriti i Sergej Temčin, Tatjana Subotin Golubović, Igor Zirojević, Tatjana Dimitrova Ivanova...