18. MEĐUNARODNA ARHITEKTONSKA IZLOŽBA U VENECIJI, OD 20. MAJA DO 26. NOVEMBRA: U žiži Afričke vreline
PRVI put će, najveća međunarodna smotra arhitekture na svetu, ovogodišnje 18. Bijenale u Veneciji (od 20. maja do 26. novembra), u središtu imati Afriku i autore sa ovog kontineta koji rade i grade širom planete.
Foto Tolulope Fatunbi
I sama umetnička direktorka, škotski arhitekta, profesor i romanopisac, Lesli Loko, ima afričko poreklo: otac joj je hirurg iz Gane.
"Laboratorija budućnosti" je tema čitave smotre na kojoj će se predstaviti 64 nacionalna paviljona (njih 27 u parku Đardini, 22 u starom Arsenalu i 14 u ostalim delovima grada), među kojima Niger nastupa prvi put, kao i centralne, šestodelne postavke sa 89 učesnika, među kojima su polovina Afrikanci. Reč je o višeslojonoj priči, svojevrsnom kaleidoskopu ideja, konteksta, značenja, sklonosti, u kojoj svaki glas odgovara na zadatu temu, tvrdi kustoskinja:
- Često se kaže da je kultura ukupan zbir svih naših priča o nama samima - ističe Loko u najavi. - Ukoliko je to tačno, ono što nedostaje ovom iskazu je ko smo to "mi". Posebno u arhitekturi, istorijski gledano, dominatni glas je bio samo jedan, a njegov domet i snaga su ignorisali veliki deo čovečanstva - finansijski, kreativno, konceptualno - kao da smo svi govorili i razumeli samo taj jedan jezik. "Priča" arthitekture je zato nekompletna. Nije pogrešna, već necelovita. I upravo je to kontekst važan za ovu izložbu.
Bestseleri Lesli Loko
VEĆ prvim romanom "Svet pod mojim nogama", Loko iza koje je uspešna arhitektonska karijera, je dospela na "Gardijanovu" listu bestselera. Usledilo je još 11 naslova, do kojih su dva stigla i do naše publike - "Jedno tajno leto" i "Sirotice i bogatašice".
Naši predstavnici, Iva Njunjić i Tihomir Dičić, u svom radu "U refleksijama", koji će u Paviljonu "Srbija" imati svečanu premijeru u petak (tokom tradicionalnog vernisaža za medije), upravo se bave jednom afričkom temom, vezanom i za našu arhitekturu i istoriju (Pokret nesvrstanih). Okosnica njihovog nastupa je sagledavanje Međunarodnog sajma u Lagosu, od vremena kada je podignut, sedamdesetih godina prošlog veka, prema projektu jugoslovenskog arhitekte Zorana Bojovića, do danas. Tim povodom u februaru su posetili Nigeriju. Privatna arhiva Ljiljane Bojović Masterplan, Internacionalni sajam u Lagosu
Tamo su, nekadašnji simbol razvoja ove zemlje, zatekli transformisan u regionalni hipermarket za trgovinu sa Zapadnom Afrikom:
- Stanje u kome se nalazi je refleksija svih promena. Nekada pust prostor sada ispunjavaju nova skladišta, od kojih se stare hale tek naziru, prašnjave ulice afričkog bazara ispunjava dinamika trgovačkog života. Ograđene visokim ogradama i šibljem stare hale koje i dalje pripadaju državi polako propadaju; ostatak kompleksa je uzavrela pijaca, a hale u koncentričnim krugovima okružuju nova pijačna skladišta ... - neka su od iskustava iz Lagosa Njunjićeve i Dičića, koji smatraju da ovaj kompleks, koji su projektovali i izgradili naši stručnjaci, i dalje može da bude osnov za razvoj metropole, koja će se vrlo brzo suočiti sa demografskim bumom.
Poruke utišanih glasova
PREDSEDNIK Bijenala, Roberto Čikuto, ističe da je kustoskinja Loko, počela priču sa Afrikom, kako bi nas suočila sa tim da nam se već desilo, ono što se ostatku sveta sada dešava.
- Hajde da radimo zajedno na razumevanju tog lošeg iz prošlosti, kao i na suočavanju sa budućnošću. To je početna tačka i iziskuje slušanje onih delova čovečanstva koji su bili izopšteni iz svih debata, kao i otvaranje ka mnoštvu, toliko dugo utišanih glasova.
Materijal koji su prikupili u Nigeriji, biće izložen u Veneciji, na izložbi čiji je komesar Slobodan Jović, a realizuje je Muzej primenjene umetnosti, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture. Foto Tolulope Fatunbi
Pored izložbi, program Bijenala činiće ciklusi predavanja, panel diskusije, filmovi, performansi, na kojima će, uz arhitekte, učestvovati pesnici, pisci, filmski stvaraoci, aktivisti, intelektualci različitih profila, ali i političari, a ovi događaji će, prema rečima Lesli Loko, biti oslobađajuće iskustvo, pre nego zabava i spektakl.