URUČENA NAGRADA "NOVOSTI" ZA KNJIGU GODINE: "Meša" u rukama pesnika Nebojše Lapčevića (VIDEO)
NA MESTU prepunom simbolike, na kome se nekada uzdizalo zdanje nacionalne biblioteke, i na kome su nemačke bombe tog nesretnog 6. aprila 1941. izazvale najveću lomaču, sagorevši u knjigama zabeleženo i brižljivo čuvano znanje i pamćenje - na ruševinama koje 80 godina brižljivo čuvaju i šapuću svoju, naispisanu priču, na Kosančićevom vencu, (uprkos upornoj kiši) upriličena je još jedna svetkovina u čast knjige. Ovoga puta, u čast pesnika Nebojše Lapčevića čija je zbirka "Filatelist" (NB "Stefan Prvovenčani"), sa 15 glasova članova našeg Velikog žirija, ponela titulu knjige godine i prestižno priznanje Kompanije "Novosti" koje već 35 godina ovom nagradom odaje počast književnom velikanu Meši Selimoviću.
Novosti/Zoran Jovanović
Među književnim kritičarima koji su svoj glas dali nagrađenoj knjizi bila je i Zorana Opačić, koja je svoju besedu izrečenu prilikom svečanog uručenja naslovila "Putovanje na Itaku, pod zatvorenim očnim kapcima", a započela je rečima:
- Pevanje podstaknuto kolekcionarskim sakupljanjem poštanskih markica, omiljenom pasijom iz doba kad su se slala pisma i razglednice s putovanja (s poštanskim štambiljom koji nosi dah i atmosferu daljine), vraća nas u vreme u kojem se razmišljalo o lepom gestu, pisalo rukom, birale se reči, pažljivo udešavao rukopis, koja je budila radost onom kome je poštar donese. Na tu vrstu autentične iskrenosti iz onih analognih ili papirnatih vremena računa tvorac pesničke zbirke "Filatelist". Dakako, on to čini zbog ustrojstva današnjeg sveta u kome se i-mejlovi razmenjuju u sekundi, pa ipak caruju strah, otuđenost, manipulacija i isključivanje ("Ko danas nosi zastave slobode? Prirodno je da ih nosi pesnik... u otuđenom svetu jedino umetnost može biti sloboda... trezveno oko je pesničko, jer vidi nevidljivo...", kaže Lapčević u svom eseju o poeziji).
Kritičar Jovan Pejčić, svoju je besedu juče započeo rečima "Naše misli dolaze neznano otkud i odlaze neznano kud.", te tvrdnjom da je "pesnička knjiga Nebojše Lapčevića "Filatelist" - veliki susret s ovom neznanošću Vasilija Rozanova".
- U jednome se samo razlikuje optika pesnikova od optike mislioca - naznačio je Pejčić. - "Otkud" i "kuda" iz Rozanovljeve misli promenili su mesta u Lapčevićevim stihovima. To nije bez osobenoga smisaonog, na kraju i bez poetičkog značaja. "Filatelist" je knjiga epistolarne lirike. Od ukupno 45 ostvarenja, 37 su "putničke" pesme. One u svakom pogledu čine temelj zbirke, utvrđuju i imenuju njenu suštinu, sazdaju njezin svet. Preostale pesme u njihovoj su funkciji.
Istakavši da "putopisne" pesme Nebojše Lapčevića stoluju kao, takoreći, svet za sebe u složenome sklopu "Filatelista", Pejčić je posebno naglasio i da je svaka od ovih pesama svet za sebe, svoj svet, i zaključio:
- Drevni jezici vele da pesnik znači onaj koji vidi. U najboljim svojim pesmama Nebojša Lapčević vidi - i čini da mi vidimo.
Opačić je naglasila da se Lapčevićim refrenskim ponavljanjem stiha koji je i podnaslov zbirke: "Stižu li ti pisma, prijatelju?", ističe pružena ruka prijateljstva - i potreba da se u ovom svetu koji je zaboravio na blagotvornost iskrenog razgovora, traži autentična reakcija, doživljaj nad napisanim i otposlatim.
Sam je laureat svoju besedu, naslovljenu upravo tako, tim stihom/podnaslovom, započeo citirajući reči Meše Selimovića zapisane u romanu "Derviš i smrt" i "Sjećanjima": "Čovjek (je) uvijek na gubitku", te dodao:
- Ahmed Nurudin nije našao ljubav. Dodajem, čovek je na gubitku ako nema prijatelja... Kome će pismo poslati i "razgovor raspaliti", ako prijatelja nema?
Često smo prisiljeni da vidimo drugoga kao neprijatelja pre mogućnosti da izgradimo prijateljstvo. Zapravo da iskažemo svoju potrebu ka drugosti, potrebu za slobodom, jer umetnost je sloboda, uprkos kulturnim različitostima. "Čovjek je promjena" kaže Meša, drugost u zajedničarnju i zajedničarenje u drugosti.
Posluživši se još jednim citatom Meše, "Ni za jednu životnu stazu ne postoji vodič, svaka je neispitana, neponovljiva... Zato moram da budem svoj vlastiti vodič, prvi i posljednji putnik na putu kojim samo ja mogu proći" ("Tišine"), Lapčević je rekao:
- U "Filatelistu" pesnik je homo viator koji u stihovima zapisuje svojevrstan unutrašnji putopis, imaginativni svet, filozofeme, inspirisan poštanskim markama kao podsticajem. Počev od prve markice Penny Black (sa likom engleske kraljice Viktorije iz 1840. godine), ili prve srpske markice (sa likom kneza Mihaila Obrenovića iz 1866. godine), Pikasove "Gernike", Puškina, Van Goga, Itake, Avale Olje Ivanjicki... Svaka pesma je likovna poetika, doživljaj različitih krajeva sveta i svega što jeste u tom svetu, i u životu koji je nedovršena kolekcija. Ono što čini svetsku kulturnu baštinu, kao i ono što čini ritam i osobenost određenog mesta, boje, mirisi, ukusi... Poštanski kvadratići su odškrinuti prozori prema dalekim i egzotičnim kulturama i često strasnim bibliofilima.
Oblik dopisnog stvaralaštva je oblik samootkrivanja estetske razmene između pisca i čitaoca, naveo je laureat i poručio prisutnima:
- Sutra će pismonoša pokucati i na tvoja vrata! Ali, sutrašnjica nas uskraćuje za bela iščekivanja, za odseve duše, za zatajne neizvesnosti iz poštanskog sandučeta kao znamenja kuće naše. "Stižu li ti pisma, prijatelju?" - tom epistolom iz ove celovite knjige pesama, koju je na tren obasjao tanani zrak svetlosti sa Mešinim likom, zahvaljujem Kompaniji "Novosti", svim kritičarima, piscima i učesnicima ove manifestacije.
Nabojša Lapčević je Povelju, plaketu sa likom Meše i novčani iznos primio iz ruku Milorada Vučelića, glavnog i odgovornog urednika "Novosti", stihove laureata je govorio Milan Caci Mihailović, a među slušaocima su se našli i neki od pisaca koje je "zrak svetlosti sa Mešinim likom" obasjao prethpdnih godina - Miro Vuksanović, Vesna Kapor, Igor Marojević, te upravnik NBS Vladimir Pištalo.