UŠLA U DUBINU DUŠE ŽIVOTINJA: Izložba fotografija Ile Kofler (1911-1955) u Muzeju primenjene umetnosti, od 11. maja do 24. juna
PRVA žena fotograf koja je svetski renome stekla snimanjem životinja - kućnih ljubimaca, stanovnika zoo-vrtova, ali i onih u afričkoj divljini i Indiji, Kamila Ila Kofler (1911-1955), umetnički put je započela u Beogradu, na vajarskom odseku Umetničke škole.
Copyright Pryor Dodge
Neki od radova, koje je potom izlagala po slavnim galerijama i svetskim časopisima, gradeći karijeru između Pariza i Njujorka, ponovo će njen avanturistički duh dovesti na ušće Save u Dunav, tačnije u Muzej primenjene umetnosti, na izložbu čiji je autor istoričarka umetnosti Jasna Kujundžić Jovanov, a kustos Jelena Perić.
Bez svečanog otvaranja
ZBOG tragedija u Beogradu i Mladenovcu, MPU je, kao izraz saučešća prema žrtvama i pordicama, otkazao svečano otvaranje ove postavke, kao i pratećće programske aktivnosti. Posetioci će moći individualno da obiđu postavku.
Postavku će biti otvorena od 11. maja do 24. juna, a čine je digitalne reprodukcije Ilinih fotografija i dokumentarnog materijala. Ustupio ih je Prajor Dodž, naslednik i vlasnik autorskih prava, ove neobične, kreativne žene, uzbudljivog života. Kao jedan od autora tekstova u katalogu (uz autorku i kustoskinju izložbe, ali i Bojanu Popović i Gordanu Krstić Faj), Dodž primećuje:
- Sve je počelo jednom slučajno objavljenom ilustracijom u beogradskim novinama 1930, fotografijom Ilinog dela - skulpture nage umetnice, zapravo autoportretom, i to u časopisu "Nedelja" (12. oktobar), a potom su njeni radovi izlazili redovno u publikacijama u Evropi i Americi. Copyright Pryor Dodge
Rođena je u Beču, u braku Margite Lajpnik iz Siska i rumunskog aristokrate mađarskog porekla Maksa Hajnriha Koflera. Kamila Henrijeta Kofler, poznatija kao Ila, došla je u naš glavni grad 1926. Tu je živela sa majkom (držala je salon za uređenje enterijera "Lepi dom"), i četiri godine pohađala Umetničku školu. Učeći od Bete Vukanović, Ljube Ivanovića, Simeona Roksandića, Milana Milovanovića, Milana Kašanina, i pre svih Petra Palavičinija, već tada je pokazivala naklonost prema životinjama, posebno napuštenim psima i mačkama.
- Kasniji period života Ile Kofler znatno je iscrpnije dokumentovan nego njene formativne godine posebno, za nas u Srbiji najzanimljiviji period njenog života u Beogradu - piše Jasna Kujundžić Jovanov, dodajući da ta etapa njene biografije podseća na nedovršenu slagalicu. - Ipak, čak i delimično zaokružena, slagalica pokazuje na koji način je Beograd uticao na formiranje ličnosti, interesovanja i umetničkog profila. Copyright Pryor Dodge Jedan od Ilinih modela iz životinjskog carstva
U Pariz, koji će joj biti odskočna daska za ostatak sveta, dolazi 1931. i vajarstvo ubrzo menja fotografijom.
- Ilina prva samostalna izložba, u decembru 1933. u Galeriji "Plejade", ocenjena je privlačnom, kompleksnom i očaravajućom - piše Gordana Krstić Faj, i ističe kako iste godine, povodom njene prve grupne postavke, časopis "Fotograf", primećuje veštinu u "portretisanju" životinja: "Životinje na njenim fotografijama u raznim pozama, mrzovoljne, vesele ili pune prezira, izražavaju dubine njihovih duša. Ila poseduje božanstven dar za razumevanje životinja i uspeva da im izmami ekspresivne izraze. Taj dar je kod nje uravnotežen sa zadivljujućim talentom za fotografiju." Copyright Pryor Dodge Prizor iz divljine
Smrt zbog fotografije
OKO 1950. godine Ila Kofler počinje da snima životinje u prirodnom okruženju, na safariju po Africi i Indiji, a bila je inspiracija Hauardu Hoksu za lik fotoreporterke u filmu "Hatari", objašnjava Jasna Jovanov:
-Upravo je boravak u Indiji bio je koban: uvek odlučna da dobije što autentičniji snimak nije preživeka pad iz vozila u pokretu, iz kog je snimala prizor trke bivola.
Početkom četrdesetih odselila se u Njujork, gde je uz izlaganje u najprestižnijim prostorima i objavljivanje foto-albuma, počela da radi i dečje slikovnice, za koje su tekstove pisali autori, poput Žaka Prevera, a među njenim prijateljima iz umetničkog miljea, bio je Antoan de Sent-Egziperi.