I PUBLIKA BIRA NAJBOLJE: U Jugoslovenskoj kinoteci, 25. aprila, biće dodeljene stare i nove nagrade Salona arhitekture

M. Kralj 21. 04. 2023. u 13:40

GOTOVO celu prvu polovinu 2023. u Muzeju primenjene umetnosti posvetili su arhitekturi: u januaru je otvorena izložba Borisa Podreke, povodom 83. rođendana ovog svetski slavnog, rođenog Beograđanina, usledio je 45. Salon, čije će nagrade svečano biti uručene sledećeg utorka u Jugoslovenskoj kinoteci, a MPU u maju organizuje nastup Srbije na Bijenalu u Veneciji.

Foto: D.Udovičić

Na incijativu direktorke Biljane Jotić, kako kaže, pre dve godine, kao novinu na Salonu arhitekture, uveli su saradnju sa udruženjima, asocijacijama, organizacijama iz civilnog sektora, kako bi se pružio bolji uvid u različitost arhitektonskog oblikovanja. Odnosno, proširili su polje i na urbanizam, teoriju, kritiku, virtuelnu, pejzažnu arhitekturu, zaštitu kulturnih dobara.... Prošle godine, u organizaciju Salona, su uključili Žensko arhitektonsko društvo, a ove Asocijaciju srpskih arhitektonskih praksi.

Foto: D.Udovičić

Interesovanje publike na otvaranju Salona

- Tom saradnjom i ovogodišnjim konceptom "Salon dijaloga", želeli smo da se vratimo na same početke Salona arhitekture, koji je i nastao tako što se nekoliko studija i firmi međusobno organizovalo, i revijalno predstavilo ono što su radili - kaže direktorka MPU, podsećajući da su se tokom četiri i po decenije više puta menjala i pravila nagrađivanja. - Uz tradicionalne nagrade i pohvale u različitim arhitektonskim kategorijama i Velike nagrade, sada smo, iz nekog ranijeg vremena, vratili priznanje van takmičarskih kategorija, koje dodeljuje Savet, a može da bude regionalno, ili međunarodno. Novine su i nagrada publike, kao i uvođenje kategorije pejzažne arhitekture.

BIJENALE U VENECIJI

U MAJU, na 18. Međunarodnoj izložbi arhitekture u Veneciji, koja će se odvijati pod sloganom glavne kustoskinje iz Afrike, Lesli Loko - "Laboratorija budućnosti", Srbiju će predstavljati projekat "U refleksijama", mladog autorskog tima, u kom su Iva Njunjić i Tihomir Dikić.

- Rad se bavi odnosom nekadašnje politike nesvrstavanja sa angažovanjem "Energoprojekta" u Africi, i građevinskim nasleđem koje je tamo ostalo, ali i paralelama sa aktuelnom temom Bijenala - ističe Jotićeva. - Ovo dvoje mladih ljudi se, u ovo veoma nestabilno vreme, vakcinisalo, spakovalo i hrabro uputilo u Nigeriju, da vide šta je ostalo od nekadašnjeg zdanja sajma u Lagosu. Nisu prijatno prošli, ali su sve zabeležili i to će biti integralni deo postavke.

U Savetu koji će dodeliti novo priznanje uz Jotićevu, kao predsednicu su i arhitekte Relja Petrović (kustos MPU), Predrag Milutinović, Danilo Dangubić i Milka Gnjato. O nagradama u kategorijama odlučuje međunarodni žiri kojim predsedava profesor Verner Zobek (Nemačka), a članovi su arhitekte - dr Ljiljana Blagojević, Aleksandar Zeljić (Čikago), Marjana Radović (Milano), profesorka Dubravka Đukanović (direktorka RZZSK) i prošlogodišnje dobitnice Gran-prija - profesor dr Marija Maruna i Ljubica Arsić.

Koncept "Salon dijaloga", kako objašnjava sagovornica, odnosi se na dijalog istorije i najsavremenijih tokova, stručnjaka i publike, institucija i civilnog sektora, dijalog unutar same struke, ali i između samih različitosti u okviru arhitektonskog oblikovanja.

Foto: D.Udovičić

Direktorka Biljana Jotić

- Dijaloška forma je prisutna na različitim nivoima - nastavlja direktorka MPU, ukazujući da su revijalna postavka, panel diskusije i predavanja izuzetno posećeni, kako u samom muzeju, tako i putem interneta.

Postavku čini 61 rad u profesionalnim kategorijama, 83 studentska rada, a pred publikom su i dela prošlogodišnjih dobitnika. Takmičarska selekcija Salona, napravljena je od 254 prijavljena rada.

- Za svaku izložbu, bila ona revijalna ili ne, bi trebalo kriterijume postaviti veoma visoko i težiti ka njima, jer je uvek važno šta govorimo publici - smatra Jotićeva.

PODREKA I ŠTILER

IZLOŽBA Borisa Podreke je, ističe direktorka MPU, imala izuzetnu posećenost i medijsku pažnju. Za ovu instituciju izložba je bila značajna i zbog kustoskog angažmana profesora iz Beča, Adolfa Štilera.

Pogledajte više