DAN STRADANJA I VASKRSENJA HRAMA SRPSKE KNJIGE: Narodna biblioteka Srbije obeležila dan kada je pre pola veka useljena u današnju zgradu
ŠESTI je april sudbinski, nezaobilazan datum u istoriji Narodne biblioteke Srbije, datum koji istovremeno svedoči o najvećem uništenju, ali i vaskrsenju naše kulturne baštine, o smrti knjiga tog davnog ratnog proleća, i ponovnom uzdizanju kuće pametnih, hrama umnosti, koji se kraj onog svetosavskog uzdiže ravno pola veka u neraskidivom jedinstvu, čineći osobenu celinu duha.
Minulo je ravno pola stoleća otkako ovo zdanje građeno u modernističkom maniru uokviruje vračarski plato, pružajući posetiocima te riznice knjiga jedinstven pogled koji je, po rečima upravnika NBS Vladimira Pištala, po svojoj lepoti uporediv samo sa pogledom na Uvac. Nova zgrada svečano je otvorena 6. aprila 1973, ali je za našeg pisca koji rukovodi nacionalnom bibliotekom taj znakoviti datum uvek, i pre svega, vezan za dan smrti knjige pre 82 godine, kada su nemački bombarderi "pokušali da sagore sećanje srpskog naroda, čuvano u pola miliona svezaka, koje opisuje linija Venecija - Beč - Konstantinopolj".
- Ovaj nam je 6. april bio lep ali i neobičan, i pre okupljanja povodom otvaranja izložbe u našoj zgradi, tradicionalno smo se okupili na Kosančićevom vencu, na temeljima koji će za nas uvek biti biblioteka, baš kao što ću ja (poput onog rimskog senatora i njegovog "Kartaginu treba razoriti") uvek ponavljati da "biblioteka na Kosančiću se mora obnoviti" - ispričao nam je Pištalo. - To je okupljanje na ruševinama uvek prilično kamerno i dostojanstveno, ali zanimljiv se pomak ogleda u činjenici da su danas toj tužnoj svečanosti prisustvovali predstavnici Nemačke, koji su prvi put pohodili to mesto. Mesto tragedije u kojoj je pre 82 godine ranjen naš osećaj kontinuiteta, kojim nas istorija inače nije baš darovala...
Podsetio nas je Pištalo, govoreći i o novoj, prvoj (i dalje jednoj od retkih) namenski izgrađenoj zgradi biblioteke u nas, da je prvi strani državnik koji je posetio novo zdanje nacionalne biblioteke bio kancelar SR Nemačke Vili Brant, koji je bio u službenoj poseti Jugoslaviji od 15. do 19. aprila 1973. godine. I Brant je poklonio biblioteci nekoliko knjiga, a poznati francuski književnik Andre Malro biblioteci je darovao rukopis svog dela "Glava opsidijana", ali i reči koje su ponosno istaknute na ulazu u NBS, o Srbima kao narodu "za koji su kultura i sloboda - isto".
IZLOŽBA O POLA VEKA ZDANjA NBS
U ČAST pola veka od otvaranja zdanja NBS na Vračarskom platou je otvorena izložba u holu biblioteke, koju, kao i prateći katalog, potpisuju Mirjana Simoski i Dušan Zlokolica. Zgradu koja se ubraja u spomenike kulture je projektovao arhitekta Ivo Kurtović.Inače, sve do 2002. godine 6. april je obeležavan kao Dan biblioteke, a od tada je to 28. februar, datum kada je 1832. godine osnovana Narodna biblioteka i Nacionalni dan knjige. Od iste godine je 6. april Dan sećanja na stradanje biblioteke u Aprilskom ratu.
- I sam sam istoričar a verujem da svaki istoričar dobro zna da istorija, uprkos Fukujami, nema kraj - ističe Pištalo, svi smo mi deo priče koja teče, a ovo je zdanje biblioteke nastalo - kao spomenik biblioteci. Zato uvek govorim o procesu, od osnivanja biblioteke i otvaranja novog zdanja, preko bogaćenja fondova i proširivanja zgrade, zaključno sa planiranim depoom u skoroj budućnosti.