LOLA ZASMEJAVAO CELU JUGOSLAVIJU: Sto godina od rođenja velikana humora Radivoja Đukića
ZAČET u Srbiji od oca Crnogorca, a tvrdi da je Jugosloven. Studirao, ozbiljno, slikarstvo i filmsku režiju, a najveći deo života posvetio - smešnom!
Arhiva
Na ponos porodice, a svoj užas, bio je svakakav rukovodeći trudbenik: urednik Dečjeg i Dramskog programa i odgovorni urednik Zabavnog programa Radio Beograda, osnovao Humorističko pozorište (koje se prekrstilo u Pozorište na Terazijama), a u Televiziji Beograd radio je od njenog početka kao glavni i odgovorni, sporedni i neodgovorni - po svim programskim pitanjima. Arhiva
Ovako, (ne)očekivano duhovito o sebi piše jedan od naših najvećih humorista Radivoje Lola Đukić (1923-1995), čiju stogodišnjicu rođenja sutra obeležavaju dve, u njegovoj biografiji veoma važne kuće: RTS i Pozorište na Terazijama.
- Da sala bude na Terazijama, bio je moj prvi uslov. Humorističko, ili bulevarsko pozorište, koje nedostaje Beogradu, mora da bude tamo gde šetaju beskućnici i besprijateljnici, gde ljudi ubijaju vreme, a mi im onda ponudimo smešno ubijanje samoće - sećao se Lola početaka našeg jedinog muzičkog teatra. - Vi mislite da je tada bilo ovoliko diplomiranih glumaca, uigranih balerina i nezaposlenih muzičara kao sad i da je formiranje ansambla bilo zabava kao rok koncert?
Kako je govorio, imali su samo jednu, ali vrlo ozbiljnu ideju vodilju - da bude smešno! Ako komedije budu imale i neku aktuelnu poruku kao u "Dođite sutra" o birokratiji, ili njegov "Zlatni majdan" o želji za bogaćenjem, naročito "Zajednički stan" Gute Dobričanina, koji je doživeo izuzetnu popularnost - utoliko bolje!
LjUBAN I TUGA
- JEDINO su dva njegova igrana filma sa ozbiljnim moralnim dilemama, a svi ostali su sprdnja na račun naših običaja i naravi: "Nema malih bogova", "Sreća u torbi", "Bog je umro uzalud". Komedije su mu igrane bez republičkih ograničenja i, kako kažu statistike, nekoliko godina je bio najgledaniji pozorišni autor u zemlji. Ipak, glavna ljubav i tuga mu je televizija... Napisao je i režirao oko 200 serijskih humorističkih emisija i TV komedija - pisao je o sebi "U trećem licu" Lola Đukić u "Sklerotičnim memoarima".
Gotovo neverovatno zvuči da je prošlo petnaest premijera u novoosnovanom teatru i uvek punoj, zasmejanoj dvorani, a da "nijedan list, nijedan beleškar nije hteo da prizna da takvo pozorište uopšte i postoji u našem glavnom gradu". Ali, to nije smetalo publici da uživa u njegovim predstavama, "Bog je umro uzalud", "Budibogsnama", "Čovek sa četiri noge", "Kradem, kradeš, kradu", "Jedna ljubav, a pet pokojnika", ili mjuziklu "Ubi ili poljubi"... Napisao je i režirao više od dve stotine emisija. Neke od njegovih serija kao što su "Crni sneg", "Ću, ćeš, će", ali i "Servisna stanica", "Na tajnom kanalu", "Muzej voštanih figura", "Spavajte mirno", koje je pisao zajedno sa Novakom Novakom, ostale su upamćenje do naših dana. Nažalost, nijedna serija nije u celini sačuvana. Snimao je dokumentarne, nastavne i lutka-filmove, a za sobom ostavio i pesme, kao i pozorišne komade za decu.
Napisao je knjigu "Sklerotični memoari", romane "Ovca na bulevaru Oktobarske revolucije" i "Budale jedu maglu". Njegovi intervjui, politička reagovanja i ostali tekstovi sakupljeni su i štampani u knjizi "Čovek pravih leđa u zemlji grbavih". Devedesetih godina vratio se slikarstvu, a na otvaranju izložbe u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije 1992. godine izjavio je: "Molim vas da ovo što vidite ne vrednujete kao slikarstvo, već kao moju skromnu zabelešku o ružnim danima naše domovine i ljudima koji su stvorili vreme u kome smo postali i slepi i miševi..."
LICEMERAN PREZIR
- ODUVEK me nervirao, i što dalje, sve više, licemerni strah i odatle i prezir prema svemu što nije "najumetnost". Otkuda u našem društvu koje je izmislilo samoupravljanje, otkud u našem mentalitetu koji je tako otvoren i komunikativan, toliko prisan i srdačan, otkud u našoj umetnosti koja je od Vuka još zaokrenuta ka prostom i jednostavnom, otkuda ta i tolika lažna pretencioznost, ta snobovska isključivost, aristokratoidnost, ta neiskrenost, čija je najveća manifestacija da radije tvrdimo da volimo nešto što ne volimo (često i ne razumemo), no da priznamo bilo kakvu vrednost onome što nas istinski zabavlja? - objavio je Borislav Mihajlović Mihiz o Lolinom radu.
Umro je 7. septembra 1995. godine u Beogradu. Njegova literarna zaostavština poklonjena je kao legat Nacionalnoj biblioteci Republike Crne Gore "Đurđe Crnojević" na Cetinju.
Sutra će Pozorište na Terazijama obeležiti vek od rođenja osnivača i prvog umetničkog direktora, uz uspomene i do sada nepoznate anegdote, koje će podeliti sa posetiocima glumica Tanja Bošković, reditelj Zdravko Šotra, teatrolog Svetozar Rapajić i novinarka Tanja Peternek. Istim povodom u RTS klubu, (od 3. do 7. aprila) odvijaće se program u znak sećanja na autora, za koga su mnogi govorili da je "zasmejavao celu Jugoslaviju". Tokom četiri dana prikazivaće se Lolina odabrana TV ostvarenja, radijski zapisi drama i intervjua, obnovljeno izdanje "Sklerotičnih memoara" (u izdanju Radio-televizije Srbije), kao i nekoliko likovnih ostvarenja ovog raznovrsnog stvaraoca iz zbirke koju baštini njegova supruga Jelena Đukić.