PODRŠKA SRPSKOM STRIPU: U Beogradu održana manifestacija posvećena devetoj umetnosti okupila autore, izdavače i kritičare
SAMIT "Književnost i strip", četvorodnevna manifestacija koja će i tokomovog vikenda okupiti sve one posvećene devetoj umetnosti, strip autore, izdavače, kritičare i teoretičare, poštovaoce i ljubitelje stripa, sa idejom da se uspostavi teorijski diskurs u dijalogu umetnosti reči i devete umetnosti - organizovana je u saradnji sa Francuskim institutom za kulturu u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka i Institutu za književnost i umetnost.
ZAPROKUL
Više od pedeset najznačajnijih predstavnika strip scene u Srbiji učestvovalo je na panelima i pokrenulo mnoge značajne teme, sa ciljem da se učini finalni korak u institucionalizaciji i kanonizaciji stripa kao umetnosti i najzad formira zvanična strip scena, produkcija i izdavaštvo u Srbiji.
- Art samit KiS - književnost i strip, je za nas strip autore i kulturne aktiviste koji već decenijama stvaramo i borimo se za bolju poziciju ove - devete umetnosti u Srbiji važan, ako ne i presudan događaj - navodi Pavle Zelić, pisac i strip scenarista i učesnik jednog od panela. - U ova četiri dana pod krovom Zaprokula, ali i Instituta za književnost i umetnost pokušaćemo da učinimo nešto što nismo uspeli za poslednjih dvadeset i kusur godina - da pokažemo, dokažemo i zaključimo da strip jeste ključan deo srpske kulture i kao takvog ga jednom za svagda treba izjednačiti sa književnošću, filmom, muzikom, pozorištem... Ovo je jedan izuzetno kompleksan događaj kojim pre svega Zaprokul daje preko potreban institucionalni kontekst i podršku, ali uvodi i internacionalni element, zbog učešća Francuskog instituta, bukvalno predstavljajući sve što strip jeste u Srbiji danas i sve ono što bi mogao biti nekog boljeg sutra. Počev od desetina naučnih radova, preko četiri strateške tribine sa najpoznatijim autorima, urednicima i teoretičarima stripa do izložbi, promocija kapitalnog izdanja o istoriji srpskog stripa, i naravno berzi domaćih izdavača zaključno sa projekcijama filmova sve je tu i sve je kako bi trebalo da bude.
U petak je u Zaprokulu promovisano i srpsko izdanje knjige "Sloboda! Jednakost! Strip!: Srpsko-francuski odnosi u umetnosti vizuelnog pripovedanja" posvećene fenomenu kulturne i umetničke simbioze dve zemlje i prve monografije koja analizira bilateralne veze između Istoka i Zapada Evrope u vizuelnom pripovedanju - stripu, premijerno predstavljene u Parizu u ambijentu izložbe ovih dana aktuelne u prostoru Zaprokul.
ŠKOLSKA LEKTIRA
- OVA inicijativa da se strip podigne na viši, institucionalni nivo važna je, pre svega zbog toga što daje nadu da će se u to uključiti i država, koja bi finansijski podržala domaće strip izdavaštvo i autore. Tako bi se promovisala i podržala autorska strip produkcija, koja se trenutno svodi na čist entuzijazam, autora, ali i izdavača koji naprosto nemaju finansijsku moć da produkciju adekvatno podrže - navodi Jana Adamović Kordej, strip autorka i kulturna radnica.
Jana je na samitu pozvala i autore i izdavače i sve one koji se stripom bave da se zamisle o tome kakva je trenutno situacija na sceni:
- I kao radnica u kulturi koja organizuje izložbe i sarađuje sa raznim festivalima, primetila sam taj "o-ruk" mentalitet uz sveprisutnu parolu "lako ćemo". Pozivam da se podrži i alternativni, a ne samo mejnstrim strip, i da se radi na ubacivanju stripa u neke nove niše kao što je obrazovanje uopšte, ali i recimo - školska lektira.
- Samit "Književnost i strip" je značajan trenutak za srpsku kulturu, jer država Srbija sada postupa po kulturnim i diplomatskim modelima kakve znamo u Francuskoj, Italiji ili Japanu - kaže autor knjige Zoran Stefanović, scenarista i teoretičar devete umetnosti. - Dve državne ustanove, uz pomoć Ministarstva kulture Srbije, sada dostojno predstavljaju jednu od najvažnijih umetničkih oblasti čovečanstva: vizuelno pripovedanje kom pripadaju i remek-dela pećinskog slikarstva, srpsko-vizantijske freske, ali i savremeni stripovi, sa produžetkom u animaciji i virtuelnim svetovima. Vizuelno pripovedanje je jedno od polja po kojima smo prepoznatljivi u svetskoj kulturi, bilo glavnog toka, bilo alternative, a i deo je posebnih francusko-srpskih odnosa.
Stefanović podseća i da je ovo četvrti put u istoriji naše kulture da Zavod za proučavanje kulturnog razvitka pravi međunarodni proboj na istom polju:
- Godina 1975. i 2019. su urađena dva svetski zapažena tematska broja časopisa "Kultura", koja su stavila Beograd na stripološku mapu. Zahvaljujući pristupu novog direktora Zavoda Marka Krstića, 2022. godine smo predstavljeni francuskoj kulturi u samom Parizu, a sada se paralelno doprinosi na tri polja: naučnim istraživanjem, iznošenjem mišljenja stručnjaka i umetnika, ali i strateškim produbljivanjem francusko-srpskih odnosa. Tu pripada i monografija koju sam uradio sa kolegom Vladimirom Topolovačkim. Imamo čast da je na promociji knjige govorio Momčilo Moma Rajin, u dve uloge, kao jedan od začetnika savremene srpske kulture u vreme Novog talasa ali i kao predsednik Udruženja stripskih umetnika Srbije.