KAD ĆUTA PRESLIŠAVA MARAŠA - Stojiljković: Fikcija je opasna po ograničene i neuke koji ne čitaju, ne gledaju i ne slušaju

 Sada je to otišlo dalje, pa autori moraju da objašnjavaju i pravdaju se za ono što izgovaraju izmišljeni likovi iz njihovih dela - kaže, za "Večernje novosti", poznati pisac i scenarista Dejan Stojiljković, koji je takvo iskustvo imao sa serijom "Senke nad Balkanom".

Slična stvar desila se njegovim kolegama iz "Južnog vetra" koji su neočekivano došli u situaciju da "tumače" dijaloge svojih junaka iz serije. Naime, narodni poslanik i predsednik pokreta "Ekološki ustanak" Aleksandar Jovanović Ćuta iskoristio je konferenciju za medije u Beogradskom dramskom pozorištu kojom se najavljivala predstava "Laž", da posle nje presretne glumca Miloša Bikovića (glavnog junaka Maraša u seriji) i prigovori mu što je, navodno, ekologe koji se bore protiv iskopavanja litijuma u seriji "Južni vetar" prikazao u negativnom kontekstu.

Reč je o sceni u kojoj poznati glumci Vilijem Boldvin i Erik Roberts igraju američke lobiste koji pokušavaju da zaustave zakon o Južnom toku. Njih dvojica nose novac u Gornje Nedeljice "ljudima iz stranke zelenih" kako bi ih angažovali da zaustave ovaj projekat, kao što su to učinili sa projektom Jadar, aludirajući da su za to dobili novac jer "niko više ne radi džabe, pa ni ekolozi".

Inače, serija "Južni vetar" bavi se aktuelnim trenutkom i "obračunava" sa korumpiranim ministrima, poslanicima koji šmrču kokain, državnim službama koje rukovode iz senke, kriminalcima koji su na državnom platnom spisku... Ipak, opozicioni poslanik i ekološki aktivista Aleksandar Jovanović prepoznao je samo jednu, "spornu" temu, a poslanica Narodne stranke Ivana Parlić otišla je korak dalje, pa je preko "Tvitera" pozvala na bojkot serije.

- Doveden sam u poziciju da treba da prepričavam i objašnjavam TV seriju i fikciju onima koji su puni kritike, a nisu našli toliko vremena da tu, kako kažu, spornu epizodu pogledaju do kraja, da ne izvlače jedan segment koji će doslovno zloupotrebiti za svoju ličnu promociju - kaže nam reditelj i producent Miloš Avramović i dodaje. - "Južni vetar" je serija puna simbolike, različitih linija priča, u kojima može da se prepozna svako i niko. I, konačno, to je serija i scenario koji je podržala Evropska unija sa 500.000 evra. Svako ko misli da treba da vodi polemiku sa fiktivnim likovima ne razume ili neće da razume umetnost, već je zloupotrebljava.

Pisac i scenarista Dejan Stojiljković kaže da treba samo da se setimo kako su se Broz i Centralni komitet ostrvili na Ljubu Vrapčeta iz Mihailovićevih "Tikvi".

- Naravno, svako delo fikcije je odraz epohe i društva u kome nastaje. Pa nije zato džaba Ursula Legvin rekla da je fikcija istina unutar laži i samim tim - opasna. Apsurdna situacija kojoj smo svedoci ovih dana gde bi političari da određuju šta će i kako da se piše u scenarijima i šta sme a šta sme da se pominje u serijama ili pričama strašno podseća na ta vunena vremena. A pošto živimo u digitalno doba - tu obavezno idu i teorije zavere.

Stojiljković dodaje da se u vreme premijere prve sezone "Senki nad Balkanom", čiji je bio scenarista, naslušao raznih insinuacija i optužbi.

- Najzabavnija je bila ona da nam je Vatikan platio da TV serijom kvarimo srpsko-rusko prijateljstvo. U međuvremenu sam napisao i objavio satiričnu novelu "Projdi vilo" gde zaista postoji fiktivni lik lažnog ekologa koji ima nadimak Ćufta. Srećom, političari i ostali "organizmi" koji su mi poslužili kao model, ne čitaju mnogo, pa je to ostalo nezapaženo. Tako da mogu da zaključim da fikcija jeste opasna. Po ograničene i neuke koji ne čitaju, ne gledaju i ne slušaju, ali misle da imaju pravo da onima koji to rade na silu oktroišu svoje stavove i mišljenja.

Književnik i teatrolog Radomir Putnik podseća da se identifikovanje fiktivnih sa stvarnim likovima dešavalo mnogo pre hajki na društvenim mrežama.

- U memoarima nekih glumaca opisuju se događaji u pozorištima narodnog oslobođenja tokom Drugog svetskog rata, kada bi izvodili skečeve na oslobođenoj teritoriji. Naravno, neko je u njima morao i da igra Hitlera. Dešavalo se da oficiri teškom mukom savlađuju borce da ne izvade šmajser i pucaju u nesrećnog glumca koji ga igra, jer su ga poistovećivali sa ulogom - objašnjava Putnik.

Dramaturg i teatrolog Petar Marjanović svojevremeno je pisao o gostovanjima predstava Srpskog narodnog pozorišta još u 19. veku. Tada se uglavnom igrao nacionalni repertoar, predstave kao što su "Sablja Kraljevića Marka" ili "Kneževa večera". Putnik objašnjava da je ansambl gostovao i u malim vojvođanskim mestima u kojima nije bilo hotela, pa su glumci odsedali po kućama:

- Uvek je bila "otimačina" najbogatijeg i najuglednijeg domaćina da ugosti glumca koji igra Cara Lazara ili Miloša Obilića! A onaj nesrećnik koji je igrao Vuka Brankovića nije bio nigde primljen na konak već je morao da sedi u kafani i tako provede noć. Kao što vidite, ta stvar sa identifikacijom i nedopuštanjem drugačijeg mišljenja nije ništa novo.

Sedamdesetih godina, komunistički režim bio je posebno restriktivan prema umetnicima: pomenuta predstava "Kad su cvetale tikve" (režija Bora Drašković) skinuta je s repertoara na incijativu predsednika Josipa Broza. Gotovo istovremeno, reditelj Lazar Stojanović je zbog filma "Plastični Isus" završio u zatvoru zbog "neprijateljske propagande", a zabrana filma se često navodi kao uvod u obračun Titovog režima sa liberalima u Savezu komunista Srbije.

MOĆ UBEĐIVANjA

PUTNIK ističe da je poistovećivanje s likovima na televiziji veće, zato što TV ima daleko veću moć ubeđivanja nego pozorište.

- Kada je Velimir Lukić režirao u Narodnom pozorištu "Hamleta", Petar Banićević je bio u najboljim godinama da igra glavnog junaka, dok je uloga Polonija pripala Ratku Sariću. Tih godina Sarić je igrao Dedu Pauna u veoma popularnoj seriji "Ljubav na seoski način". U predstavi je sve išlo normalnim tokom dok se nije pojavio nesrećni Polonije, a onda je publika počela da viče "deda Paune, deda Paune!".