KADA ME LJUDI NE BI ŽELELI, ODMAH BIH UMRLA: Potresne reči glumice Mire Banjac na promociji biografije u Jagodini (FOTO)
- Kada me ljudi ne bi želeli, ja bih odmah umrla. Jedino još živim da bih se družila sa ljudima. Radim da bih bila živa i živim da bih radila, jer ne jurim ni karijeru, ni novac, koga u kulturi nikada nije ni bilo.
Foto:Z.Gligorijević
Ovo je izjavila glumica Mira Banjac prilikom promocije autorizovane biografije o njoj „Ne daj se“ autorke Tatjane Nježić, novinarke, koja je večeras održana na Fakultetu pedagoških nauka u Jagodini u okviru pratećeg programa 49. festivala smeha „Dani komedije“ u Jagodini.
- Vi ste ljudi koji su pravili moju karijeru. Sada pred sobom imate jednu potrošenu, narađenu, ali i srećnu ženu. Ta prepoznatljivost mene i ljudi, kao da se poznajemo već sto godina, jer svaki čovek koji sa mnom želi da progovori reč-dve, meni je poznanik. Negde sam ga prepoznala. Odigrala sam, što je meni veoma važno, jedan veliki deo moga sveta, iz moje zemlje, i na to sam veoma ponosna – dodala je glumica, čija beseda nije ostavila ravnodušnim nijednog Jagodinca koji je prisustvovao promociji.
Njen život van glume, otkrila je ona, jedan je mali život, koji i dalje živi. Mali životi mogu biti veoma lepi ako ih pronađete i ako sa njima budete zadovoljni. Iako ima četiri monografije u kojima je opisan njen rad u pozorištu i putovanja sa „Ateljeom 212“, sa kojim je obišla gotovo pola planete, ono što je napisano u ovoj knjizi je ona – mala iz Erdevika, glumica koja se izborila, i to krvavo, da to bude. To je ono što ne mora nikoga da interesuje, ali to je ona prava i to su njeni susreti sa ljudima, koji su izvorišta njene umetnosti.
- Živimo u teškim vremenima, a najteže je što se ljudi otuđuju. Teatar to ne dozvoljava. On se neće moći uništiti. Kultura je kičma naroda. Hvala svakom čoveku koji je našao sat-dva da bi se bavio prepoznatljivošću onoga što glumci kažu. Svaki čovek iz gledališta nešto odnese. Ako ne ponese, kriv je glumac. Cela stvar je u jednostavnosti. Nikada nisam bila, niti sam želela da budem zvezda, ali volim što me ljudi prepoznaju, što vlada hemija između mene i publike. Ja sam oduvek bila velika ulizica publike, što su mi mnogi glumci zamerali. Ali, ja sam pred publikom vojnik – glumica je bila iskrena.
Autorka knjige, koja je napisala monografije i o drugim glumcima, rekla je da se u svakoj od njih trudila da ona bude „resprektabilni odraz dela i traga koji je glumac ostavio, ali da bude i pitka i čiljiva priča“.
KOREN
Glumica Mira Banjac rekla je da je odrastala u siromaštvu, ali da joj je život bio lep. Tukle su je kiše, gazila je blato, radila je, ali sada zna da su godine koje sada ima zaslužne za ono što je proživela.
- Uhvatila sam koren. Zemlja me je othranila, odškolovala i ostala je u meni. Ja sam zemlja i svu snagu koju imam dobila sam iz nje. Sve drugo je velika parada. Pozorište je veliko i teško iskustvo, koje traži celog čoveka. Nemilosrdno je. Glumcu kod kuće može da se desi nešto najstrašnije, ali on mora da igra na sceni iz poštovanja prema ljudima – rekla je Banjac.
- Glumac svojim bićem, kroz svaku ulogu, pokušava da otelotvori po jednu od bezbroj mogućnosti na kojoj se ispoljava život. Što je bliže tajni života, to je bolja uloga. Dakle, Mira Baljac u svom ozbiljnom opusu ima čitav niz uloga, kojima je dosegla najviše nivoe. Ljudi je vole, jer prepoznaju tu tajnu života, koja oni donosi radom na ulozi. Druga stvar koji sam u knjizi želela da podvučem je njen odnos prema životu. Ta količina neprilika i nevolja kroz koje je prošla su za „Ginisovu knjigu rekorda“. Uprkos tome, okrenutost prema vrednostima i prema dobrom uvek ju je vodila napred – ocenila je Nježić.