PANIKA ZBOG RASKRINKAVANJA CVEĆA ZLA: Titovo reagovanje na predstavu "Kad su cvetale tikve" prvo priznanje postojanja Golog otoka

Reditelj Boro Drašković uhvatio se ukoštac sa tim čudesno ekonomičnim kovitlacom Mihailovićeve proze, osvajajući je po svaku cenu, uz rizik... Glumci su cvetali u zanosu, u bunilu, cvetali su i kada "drugarice biraju" i kada život bira. Miša Janketić je iskazao dramu Ljube Šampiona kao cveće zla, sa dimenzijama pune upečatljivosti, Mihailo Kostić tumačio je Stoleta Apaša sa unutrašnjom zagonetnošću, silinom i pustoši. U Ljubi Tadiću (stari Perišić) saželo se vreme pometnje i nespokoja. Uverljivo do bola iskazali su se Ljubiša Jovanović i Ljiljana Krstić.

Napisao je ovo Žarko Jovanović posle premijere predstave "Kad su cvetale tikve" koja se dogodila 6. oktobra 1969. u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu. Tadašnji pozorišni kritičar "Večernjih novosti" u trenucima nadahnuća nije ni slutio da će komad koji je doživeo veliki uspeh kod publike, posle samo pet izvođenja biti skinut s repertoara, a roman Mihailovića, po kojem je napisao dramu, biti prognan iz biblioteka i knjižara. Doduše, već prve večeri pažnju je privuklo to što su visoki partijski funkcioner Kiro Gligorov i nekolicina gledalaca srednje generacije napustili pozorište ne dočekavši kraj predstave. Sa puno slutnje, u listu "Student" je proročki objavljeno: "Brzo pogledajte 'Tikve' dok nije pukla tikva! Priča se da su glumci bolešljivi, navalio grip ovih dana može da se desi da se pozorje otkaže."

UBRZO JE PRIČA o beogradskom bokseru Ljubi Sretenoviću, zvanom Ljuba Vrapče i Šampion, koja je otvorila temu nasilja i prvi put javno progovorila o logoru na Golom otoku, političkoj i policijskoj torturi nad neistomišljenicima u tadašnjoj Jugoslaviji, postala politički skandal. "Tikve" su ušle u zabran jer su progovorile o temi o kojoj se skoro dve decenije ćutalo. Glavnom junaku, bokseru koji se ne bavi politikom, otac i brat su uhapšeni zbog IB. O Golom otoku se do tada nije uopšte govorilo, ni posredno, ni aluzijama. To je bila zabranjena tema.

- U romanu nisam pomenuo Goli otok. Samo sam pomenuo Bakar, koji je bio zadnja pošta za Goli. Posle sam to u drami promenio, možda zato što se, dok smo pripremali predstavu, otvoreno govorilo o tome. Najparadoksalnije je to što je Tito u govoru kojim je zabranio "Tikve" prvi put javno priznao postojanje Golog otoka - pričao nam je Mihailović, koji je i sam, kao student prve godine književnosti, deportovan na ostrvo užasa.

Mada se dramski tekst nije suštinski razlikovao od romana, na sceni su vulgarni jezik, prizori nasilja, a takođe i eksplicitno pominjanje Golog otoka delovali mnogo provokativnije, a očeva rečenica na sceni: "Gori su od", koja se odnosi na mučenja tokom saslušanja, u kojima razotkriva ime svog sina, razbuktala je glasine. Kasnije se ova rečenica u kritici punoj partijske odanosti javila kao: "Gori su nego Nemci!"