KAZNA ZA PISCA: Dragoslavu Mihailoviću zbog "Tikava" oduzet već dodeljen stan

Kako Feliks Pašić navodi, prema izveštaju "Večernjih novosti", komunisti JDP su tvrdili da je "nekima to poslužilo kao argument za 'gušenje stvaralačkih sloboda', za tvrdnju da je 'kultura ugrožena'". Navode se reči članova. Marjan Lovrić: "Komunisti priznaju da su odgovorni za to što je dramatizacija (...) uopšte našla mesta na repertoaru u našem kolektivu, bez ičijeg pritiska". Najstrašniju ocenu - očito proisteklu iz već stvorene fame, javne slike o "grupi profesora" i idejama koje struje sa Filozofskog fakulteta - dao je Nikola Simić: "Tikve' su, u stvari, dobro došle tim ljudima koji iskoriste svaku priliku da pokažu šta im je cilj. To su mračni ljudi. Oni su beli spolja, ali su iznutra mračni".
Posle "Tikava", pisac Dragoslav Mihailović nije uspeo da se useli u stan koji mu je već bio dodeljen. Izgubio je neke prijatelje. Nije mogao da objavljuje. Televizija mu je naručila dramu, platila i - nije snimila. Pet godina posle odstranjene predstave jedan list je počeo da štampa novi roman, "Petrijin venac". Objavljivanje je prekinuto, posle trećeg nastavka. Nije mu rečeno zašto.

OD SVOG POJAVLjIVANjA roman "Kad su cvetale tikve" 1968. godine pa do danas objavljen u više desetina izdanja na srpskom jeziku, preveden na većinu poznatih svetskih jezika, u inostranstvu je doživeo nepodeljeno pozitivnu kritičku recepciju - o Dragoslavu Mihailoviću i njegovoj prozi dosad su odbranjene dve univerzitske disertacije, jedna u Švajcarskoj, druga u Ukrajini, a biografiju "Reči od mramora" napisao je Robert Hodel. Neke od važnih tematskih, sadržinskih i estetskih odlika romana, kao knjige koja je svom autoru širom otvorila vrata naše književnosti, nameću se kao nezaobilazne u svakom neposrednijem čitalačkom i kritičkom doživljavanju njegove sadržine i značenja. Iako donosi na izgled vrlo jednostavnu, mada dramatičnu životnu priču bivšeg beogradskog boksera, roman "Kad su cvetale tikve" zapravo je vrlo složen. Mihailović se kao pisac pojavio - to treba posebno naglasiti kada je reč upravo o njegovom romanu, a to je književna kritika s razlogom i naglašavala - u jednom veoma važnom, gotovo prelomnom trenutku razvoja srpske proze druge polovine 20. veka.
Danas se Mihailovićev roman sagledava u znatno drugačijim poetičkim, kulturnim i političkim okolnostima, napisao je Marko Nedić, njegove ključne književne osobine, a ne eventualni politički motivi u njegovoj sadržini ili prećutna dugogodišnja zabrana njegovog ponovnog štampanja, i dalje se vide kao osnovni uslov i razlog njegove stabilne čitalačke i kritičke recepcije u našoj sredini i nimalo se ne razlikuju od onih razloga koje je, govorsći o njemu, svojevremeno isticala književna kritika. Posle više romana u kojima je tema Informbiroa i Golog otoka obrađena na daleko neposredniji način nego što je to učinjeno u romanu "Kad su cvetale tikve" - treba ipak dodati da je oslobađanju tabu-teme Informbiroa i Golog otoka u srpskoj književnosti znatno doprineo i Mihailović i svojim romanom i docnijom umetničkom i dokumentarnom prozom - mnogo drugačije se gleda i na tu temu i na političke teme u književnosti uopšte.