NASILJE NAD PRIČOM O NASILJU: Gradski komitet Beograda nije hteo da "skine" "Tikve" sa repertoara, nego je tražio da to učine sami glumci
SVE ŠTO SE događalo u vezi sa "Tikvama", od partijskih sastanaka do glumačke "bolešljivosti" ("predstava se otkazuje zbog bolesti glumca"), bilo je deo metodologije slamanja i pritisaka da se pokolebaju ljudi, da se stvori psihoza straha, samooptuživanja i samokažnjavanja. Ova svojevrsna šiba, nasilje nad pričom o nasilju, bila je nastavak golootočkog specijaliteta, u "civilnim" uslovima. Nasilnik je urlao: "Drž'te nasilnika!" Umetnici-komunisti, pritisnuti "partijskim zadatkom", preznojavali su se i iscrpljivali u beskrajnim i bezizlaznim raspravama. Ostali su zabrinuto pratili šta se događa. I jedni i drugi su rado i predano igrali, a da do pravog prečišćenja, zapravo, nisu došli.
Muzej pozorišne umetnosti
Glumac Ljuba Tadić je u jednom intervjuu govorio kako je Ljubiša Jovanović, koji je u partizanima bio član Kazališta narodnog oslobođenja, "ušao u taj projekt kao jedan drugačiji čovek od svih nas, ali jedan čovek tolerantan, vrhunski umetnik": "Igrajući oca čiji sin strada na Golom otoku, Jovanović u komadu izgovara rečenicu 'Gori su nego Nemci' - ta rečenica će se provlačiti sve vreme oko te predstave - ali, Ljubiša tu rečenicu nije izgovorio u predstavi (...) Međutim, dogodi se nešto što je bilo kobno. Kobno u smislu "skidanja" i zabrane. Tad je zaigrao mehanizam Gradskog komiteta Beograda. Gradski komitet Beograda nije hteo to da "skine", nego je tražio da predstavu "skinu" sami glumci. To je jedna gola perfidija u našem životu, svih koji smo tu bili. Pa ko bi bio lud da 'skine' tako uspešnu predstavu, ko bi bio lud od glumaca da glasa protiv samog sebe, kad je napravio tako lepe uloge, kad su napravili jednu tako lepu predstavu..." Belef
"TIKVE", NARAVNO, nisu postepeno nestajale iz repertoara. Čim prvi put nisu odigrane, bilo je jasno - neće ih više ni biti. Psihoza moguće zabrane bila je na vrhuncu. Te, poslednje večeri, pred pozorištem se okupila masa koja je to već znala. A po pozorištu su se vrzmali neki namrgođeni nepoznati ljudi - pisala je Slavica Vučković, pozorišni hroničar I dugogodišnji novinar "Večernjih novosti". - Predstavu su, po svemu sudeći, kako je jednom rekao glumac Ivan Bekjarev, skinuli "gluvi telefoni".
Navodno su glumci došli kod Bojana Stupice kući da pitaju šta da rade, pritisak je veliki, onda je Bojan pitao suprugu Miru, a ona odgovorila pitanjem: "A da vi to skinete?" Uostalom, konstatuje Miša Janketić, a beleži Feliks Pašić: "Pa ko bi bio taj koji bi se usprotivio predsedniku Republike i predsedniku Partije? Baš bih voleo da vidim tog junaka!" Po nekim mišljenjima, oponenti u samom pozorištu su, iz pakosti, požurili da diskriminišu predstavu. Bilo kako bilo, štampa je objavila da su to učinili samoupravljači Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Tačnije, kako je pisao "Student", Umetničko veće, "samoupravnom odlukom, rukovođeno etičkim merilima, osiromašilo je kvantitativno svoj repertoar".
Dve nedelje po premijeri drame, roman Dragoslava Mihailovića bio je najtraženija knjiga u Beogradu. Ali, knjiga ipak nije direktno izgovorena reč. Nekako u isto vreme, Komisija za kulturu Predsedništva SKJ razmatra "idejna pitanja u kulturi". Konstatuju se nastojanja da se dovedu u pitanje vrednosti na kojima počiva revolucija. Na tapetu su i "Tikve", odnosno njihov autor, odnosno indiferentni komunisti koji su ideologiju bacili u zapećak. Zagovornici administrativne moći u kulturi su književnik Oskar Davičo i bivši upravnik JDP, pozorišni kritičar Eli Finci.
UBRZO, U ISTOM danu (17. novembra), dve vesti vezane su za pozorište: u Ateljeu 212 se zaustavljaju probe komada "Druga vrata levo" Aleksandra Popovića, a Tito odlikuje Jugoslovensko dramsko pozorište Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem! Orden - nije odbijen. Primio ga je, od Milana Vukosa, tadašnjeg gradonačelnika, Ljubiša Jovanović - u ime pozorišta.
- Nije to, međutim, bio epilog - navodi Vučković. - Drama "Tikava" dobila je novi čin 20. decembra. "Dopisala" ga je naknadna "svest" komunista Matice srpske u Novom Sadu, koji su se okupili da razgovaraju o idejno-političkim aspektima objavljivanja dramatizacije romana "Kad su cvetale tikve"! Malo se i posipajući pepelom, ipak su pokušali da izbegnu, ili bar ublaže, odgovornost redakcije "Letopisa", u kojem je tekst objavljen. Sastanku je prisustvovao Dušan Popović, opak partijski aparatčik, koji se povremeno potpisivao i kao pozorišni kritičar i koga su i kasnijih godina dobro zapamtili po zlu umetnici okupljeni oko pozorišta i Sterijinog pozorja! Na kraju su se svi lepo složili da su načinili neosporan politički propust i više od toga. Objavljivanje dramatizacije, konstatovali su, proširuje prostor neprijateljskog shvatanja naše borbe protiv Informbiroa i negiranja borbe Saveza komunista za ostvarivanje slobode stvaralaštva i izgradnju samoupravnog društva!