POSLE TITOVOG GOVORA ZABRANJENA PREDSTAVA "KAD SU CVETALE TIKVE": Bez posledica nisu prošli ni oni koji su u njoj učestvovali

"I u stvari se troši malo. Vrlo malo. Tri kilograma na čoveka (da) više trošiš, onda ne bi imali šta izvoziti, uopšte ne bi. Kod nas je struktura ishrane još veoma primitivna, još nije na visokom nivou kao što (bi) trebalo da bude. Tako da se sada preuzima čitav niz mera, od Centralnog komiteta, od Predsedništva i Izvršnog biroa do dolje. Mi stalno se bavimo s tim takvim problemima. Ali, uz ove probleme sada, koje smo mi ovde razgovarali, imamo mi i te društvene probleme: pitanje raznih ovih, kako da kažem, tih shvatanja, tuđih elemenata. Evo, na primer, nedavno ste vi videli, tu neki komad, kazališne neke tikvice. Kako cvate tikve, ali ta njegova tikva, koji je to pisao, ne cvate, jer ona je, izgleda, potpuno gnjila, i tako dalje... gde se blati naš društveni sistem, gde se hoće na svaki način da se naše društvo prikaže kao društvo koje ne valja, to jest da nije to ono što bi trebalo da bude. To jest, on ne govori da je to socijalizam. Neće socijalizam, nego nešto drugo. Znate vi šta on to govori... A ko govori? Govori onaj koji je bio na mramoru, na otoku tamo, na Golom otoku. I većina tih ljudi, većina... to ih nema, mali broj, ali su vrlo glasni... Njih odmah poduhvata propaganda u inostranstvu, i piše: taj u Jugoslaviji piše... taj, taj, i tako, onda treba verovati. Jer inače, u takvom jednom jednopartijskom sistemu, kako kaže, jugoslovenskom, ne bi mogao to da piše kad ne bi bila istina. I tako dalje...
VIDITE, TE STVARI nama smetaju. Ljudi iz naše sredine pljuju na nas, pljuju na naše tekovine, i pljuju na naše živote koje mso dali, živote u našoj sredini, a već su se jedanput pokazali da oni ne vole ovu zemlju, da oni nisu, ovaj, ne spadaju u naše društvo, i sad već ponovo se javljaju. Onaj isti informbirovac koji danas ima pravo, ovaj, sve raditi. Dakle, to je stvar komunista. Mi ne smemo sad ići na administrativno preduzimanje mera. Mi moramo tražiti od komunista... Pa, bogamu, ima nas milion, milion komunista... Pa, mi moramo, odozdo treba da se te stvari... da se njega onemogući. Ja ne tražim da mi sad njega, šta ja znam, hapsimo, i tako dalje, nego - naprotiv - da bude glas javnosti onaj koji će njih onemogućiti da se bave takvim poslom.

Posle ovog Titovog govora predstava više nije izvođena. Bez posledica nisu prošli ni oni koji su u njoj učestvovali Miša Janketić, koji je igrao glavnu ulogu ostao je bez ordena rada koji mu je bio dodeljen, Mihailović je bio pod prismotrom DB i dobio je svoj dosije u Arhivu Josipa Broza, reditelj Boro Drašković tri decenije nije radio u pozorištu, upravnik Stupica preminuo je nepunih godinu dana posle zabrane predstave.