ULAZIO U KUĆE ZA ZAVISNIKE, DA BI IH OPISAO: Održana promocija Volasove "Beskrajne lakrdije", koja je danas još aktuelnija

Kako je primetio, zbog globalizacije, u ovom trenutku ovo delo je bliže čitaocima različitih, pa i manje razvijenih delova planete, koji se sreću sa sličnim tehnološkim ili političkim izazovima. Na više od 1.000 strana, sa 20.000 različitih iskorišćenih reči i mnoštvom fusnota i fusnota na fusnote, roman je zapravo pisan pitkim jezikom. Ima na stotine likova, ali i tri glavna narativna toka, koja se u jednom trenutku ukrštaju u istoj tački.

Volas se smatra osnivačem "post-postmodernizma" ili "metamodernizma" u književnosti. Pišući, osvrće se na mnoštvo tema - od zavisnosti, tenisa, umetnosti, filozofije i politike, do religije. Da bi knjiga bila što vernija, ulazio je u kuće za lečenje zavisnika i učestvovao na seansama, otkrila je Tijana Spasić Jakovljević, koja sprema doktorat na temu Volasove dokumentarističke proze na novosadskom Univerzitetu. Zbog toga je dobio i tužbu žene čije je realno ime iskoristio u knjizi.

Roman je dobrim delom autobiografski i bavi se različitim vrstama zavisnosti, pa i "zavisnošću od zavisnosti".

Alen Bešić, redaktor izdanja iza kog stoji izdavačka kuća "Kontrast", i prvi čovek Kulturnog centra Novog Sada, čije je jedno izdanje "Polja" bilo posvećeno Volasu, prvi put se sa ovim piscem sreo kada je Jovica Aćin, 2006. godine, objavio deo zbirke "Zaborav".
- Čitajući druge pisce, koji se pozivaju na Volasa, kasnije sam se za njega ozbiljnije zainteresovao. "Beskrajna lakrdija" je njegovo najvažnije delo i ujedno jedno od najvažnijih dela s kraja dvadesetog i početkom 21. veka u Americi - kazao je Bešić.

On je otkrio da su Cvijanović i on, razmatrajući prevedene delove, dok je srpsko izdanje bilo u nastajanju, sa simpatijom razgovarali o likovima kao da su realne ličnosti iz života. Tolika je Volasova moć da uvuče čitaoca u sopstveni svet.
- U prvih 300 strana nisam mogao da "pohvatam konce", a onda se sve složilo. "Beskrajna lakrdija" je nagrada za strpljivog čitaoca - zaključio je Bešić.
U knjizi su naročito bitne teme duhovnosti i slobode: Volasovi junaci teže slobodi, ali je ne dostižu.
Na promociji je emitovano i obraćanje Meta Bukera, osnivača mećunarodnog udruženja Dejvid Foster Volas, koje ima članove u četrdesetak zemalja. Između ostalog, on je kazao da je nebrojeno mnogo naučnih radova o ovom američkom piscu, ali lično očekuje sve više na temu duhovnog i filozofskog aspekta njegovog dela. Tijana Spasić Jakovljević ih očekuje više na temu dokumentarne proze, jer se sada jedva mogu pobrojati na prste dve ruke.
Volas je objavio tri knjige eseja, od kojih su dve kod nas prevedene, i knjigu o rege muzici. U Srbiji su, takođe, objavljene dve njegove zbirke priča, a očekuje se i integralno izdanje "Zaborava".
Njegov život obeležili su borba sa zavisnošću i hroničnom depresijom, koja se okončala samoubistvom 2008. godine.