RASKOŠNO IZDANJE "AFRIKE" RASTKA PETROVIĆA: U knjizi 195 fotografija, crteža, pastela ...
PRVI Beograđanin koji se uputio u srce Afrike bio je Rastko Petrović, a tridesetih godina prošlog veka bilo je to toliko neobično, da mu izdavač Geca Kon u prvom trenutku nije poverovao, već je tražio garanciju, avaliranu menicu na iznos od 30.000 dinara, za objavljivanje putopisa sa "crnog kontineta".
Foto Službeni glasink
Vratila se Rastkova "Afrika" u knjižaru Gece Kona, na promociju novog luksuznog izdanja ("Službeni glasnik"), dopunjenog do sada neviđenim fotografskim snimcima, crtežima i pastelima, vezanim za ovu avanturu velikog avanardnog pisca. O knjizi kroz koju se prožimaju njegovi mnogostruki talenti (spisateljski, likovni, fotografski), govorili su dr Milanka Todić, profesor FPU, dr Bojan Jović, naučni savetnik Instituta za književnost i umetnost, Gordana Milosavljević Stojanović, priređivač i urednik izdanja, kao i Miloš Kolarž, jedan od poslednjih potomaka, unuk Rastkove rođene sestre Milice Mišković.
TRI JUBILEJA
U SKLOPU izložbe koja se odvija u Narodnom muzeju, povodom 150 godina povodom rođenja Nadežde Petrović, Rastkove najstarije sestre, 16. marta biće, kao prateći program, organizovan razgovor o ovom izdanju.
- Ove godine je i 125 godina od Rastkovog rođenja, kao i 95 od njegovog polaska u Afriku - rekla je Gordana Milosavljević Stojanović.
Naime, sređujući porodičnu zaostavštinu, Kolarž je, iz nasleđenih albuma, uz pomoć ćerke Svetlane, objedinio fotografije iz Afrike svog deda-ujaka, čemu je pridružio kopije crteža iz MSU i Narodnog muzeja, što je predstavljalo jezgro ove raskošne knjige sa 195 ilustracija. Među njima su 92 originalne fotografije i 68 akvarela, pastela i crteža. Urednica Gordana Milosavljević Stojanović, podsetila je da između prvog i sadašnjeg izdanja, "Afrika" imala još jedno, iz 1955. i to kod "Prosvete". Foto
- U koricama nove knjige nalazi se originalna verzija "Afrike", kakvu ju je Geci Konu predao Petrović, sa pravopisnim pravilima i interpunkcijom iz toga doba - objasnila je urednica, podsećajući da je na primercima izdanja iz 1930. pisac prijateljima crtao prizore sa putovanja na kome je bio tokom 1928. i 1929. godine, a neki od njih se sada nalaze pred širokim čitalaštvom.
Kako je otkrila, postoji i zanimljiva prepiska između Petrovića i Slobodana Jovanovića (glavnog recezenta Gece Kona), koja bi mogla da se nađe u nekom od budućih izdanja, a u jednom od Raskovih pisama iz Afrike, stoji i ovo: "Nikada Vam ne mogu opisati čudo kada čovek otkrije drugo nebo nad sobom noću. To kao da se ponovo rodio u nekom drugom svetu. I more belo kao od mleka".
- Ono što je danas posebno za ovu knjigu je da ona, posle gotovo celog veka, na moderan i provokativan način, daje kompletnu sliku onoga što je Rastko radio u Africi - istakla je profesorka Todić. - Mnogo je šira od putopisa i predstavlja ono što danas nazivamo heterogenim umetničkim delom, eksperimentom. To je knjiga avangardnog, multimedijalnog umetnika, koji nam ne prepričava svoje putovanje, već se trudi da dočara Afriku svim dostunim književnim i vizuelnim jezicima. I u Rastkovo vreme to je bilo izuzetno retko, unikatno. To je bio kontekst avangarde.
DIVNE ZABLUDE O TROPIMA
POVODOM fotografije, na kojoj jedan Afrikanac usred okeana čita knjigu Radeta Drainca, a koju profesorka Todić ocenjuje kao čudesan sudar svetova (iskona i paganske kulture sa nadrealizmom 20. veka), Miloš Kolarž, primećuje:
- Drainčeva knjiga "Srce na pazaru" objavljena je pred sam njegov odlazak u Afriku, a kada Rastko opisuje kako je knjigu dao crncu da čita, kaže da je ona "puna divnih zabluda o tropima".
Prema rečima Bojana Jovića, ovakvo izdanje nije moglo da se pojavi u našoj kulturi u vreme kada je prvi put knjiga objavljena, zbog finasijskih prepreka koje su tada imali avangardisti iz svih krajeva sveta. On je posebno obratio pažnju na Rastkove "pastelne beleške":
- Ti crteži, akvareli i pasteli otkrivaju jednog izuzetno nadarenog stvaraoca i u likovnom izrazu - rekao je Jović, zaključivši da aktuelno izdanje može da služi na čast i samom Petroviću. - Da je nekim slučajem pripadao francuskoj kulturi bio bi u samom vrhu Panteona, budući da je njegovo delo izuzetno složeno.