PEVALA JE HIMNU LEPOTI: Omaž Jagodi Buić (1930- 2022) koja je svetsku slavu stekla monumentalnim tapiserijama
KAMERNOM izložbom, na kojoj će se naći jedan kolaž, jedan kostim i crteži, galerija "Haos", oprostiće se od istaknute hrvatske i jugoslovenske umetnice Jagode Buić (1930-2022), koja je ovaj svet napustila minulog oktobra, u svom domu u Veneciji, u 93. godini.
Foto promo
Postavku osmišljenu kao svojevrsni omaž, čine radovi iz ovdašnjih privatnih kolekcija i jedan film njenog prijatelja Bore Draškovića, kao i fotografska prezentacija opusa iz poslednje dve decenije. Otvaranje je najavljeno za sutra u 20 časova.
- Želimo da podsetimo na značaj jedne snažne umetničke ličnosti, osobe rado viđene u našem gradu i na svim jugoslovenskim prostorima, drage prijateljice i prijatne sagovornice - kaže Borka Božović, istoričar umetnosti i osnivač galerije namenjene crtežu.
Rođena u Splitu (pradeda joj je bio prvi gradonačelnik, a na istom položaju bio je i njen otac), delimično odrasla kod tetke u Dubrovniku, primenjenu umetnost i dizajn, kao i istoriju umetnosti, studirala je u Zagrebu. Potom je diplomirala u Beču, pa usavršavala scenografiju u rimskom Ćinećita, a kostimografiju u Centru za umetnost u Palaco Grasi u Veneciji. Jagoda Buić svetsku slavu je stekla monumentalnim ambijentalnim tapiserijama skulptorskih formi. Ali, pamte se i njene impresivne scenografije, maštoviti kostimi za mnogobrojne pozorišne predstave.
TRI KUĆE NA MORU
IMALA je Jagoda Buić, tri kuće - u Dubrovniku, Veneciji i Provansi - i sve su bile na moru. Bila je udata za Hansa Vutkea, nekadašnjeg potpredsednika Svetske banke (njoj je kum na venčanju bio Budimir Lončar, njemu Robert Maknamara), sa kojim je, kako je govorila, provela najlepšših 20 godina svoga života. Kretala se u krugovima svetske elite, pa je tako u društvu francuskog predsednika Žaka Širaka i svog supruga, jedno leto provela na jahti princa i milijardera Aga Kana. Imala je i izuzetno široki krug prijatelja među umetnicima, širom Jugoslavije.
- Neverovatne domete je ostvarivala uz pomoć svoje izuzetne likovne pismenosti i u crtežima, kolažima, instalacijama od papira i kasnije metala, koje je oblikovala skoro do poslednjih dana svoga bogatog i zanimljivog života - objašnjava Božovićeva. - Širokog obrazovanja, smelo se hvatala ukoštac sa raznim materijalima, plastičkim i strukturalnim inovacijama, te se igrala sa neverovatnim promenama formi. To je bila igra ambiciozne i strastvene žene koja je podjednako uživala u svojim umetničkim eksperimentima kao i u životu. Umela je da kaže: "Iz dokolice i meditacije, iz igre nastaju neki impulsi, ogledi koji se katkad mogu nazvati umetnost."
I njena poslednja izložba u Beogradu, nazvana Carta canta, pre dve decenije je održana upravo u "Haosu" (u starom prostoru), sa radovima na papiru, koji su, kako svedoči Borka Božović "zaista pevali himnu lepoti i maštovitosti".
- Svojim rukopisom, maštom, linijom kao najiskrenijim sredstvom, odlučnom težnjom ka bitnom, na crtežima iz nekoliko faza, ova umetnica nas uvodi u najtananije prostore, usmerava ka cilju koji je sebi postavila i slala poruke koje je želela da se čuju - ističe istoričarka umetnosti. - Papir za nju nije bio novi materijal. Papir je bio pokoran i posebno inventivan u njenim rukama i proizvodio je rezultat sveopšteg iskustva umetničkog i ljudskog. Ispisivala je Jagoda na njemu neke od svojih najlepših stranica. Stvarala je monumentalne instalacije i kolaže koji su plesali kroz prostor i pevali uz zvuke njene omiljene mediteranske muzike.
Umetnica koja je izlagala u značajnim galerijskim i muzejskim prostorima širom sveta, učestvovala na velikim likovnim smotrama (tri puta po pozivu na Bijenalu u Veneciji, osvojila Gran-pri u Sao Paolu...), planirala je da ponovo prikaže dela u "Haosu".
- Dogovarali smo se za još jednu izložbu najrecentnijih radova koje je želela da posveti njenom i našem dragom prijatelju Vladimiru Veličkoviću. Nažalost, bolest je sprečila da se to realizuje. Sada joj samo poručujemo da ostaje trajno i brižno čuvana u našim sećanjima - zaključuje Božovićeva.
I Muzej savremene umetnosti najavio je, za jesen, izložbu radova Jagode Buić, iz svoje kolekcije.