GEBELSOVSKA PROPAGANDA ZA GRAČANICU: Pozorišni stvaraoci ogorčeni napadom Jetona Neziraja na srpski teatar
TEKST dramskog pisca Jetona Neziraja na portalu "Sbunker" u kome Narodno pozorište Priština sa privremenim sedištem u Gračanici, etiketira kao političku mašineriju Vlade Srbije nastalu iz ideoloških razloga, usput mu pripisujući kompromitujuću istoriju kao "paralelnom srpskom pozorištu" - ogorčila je i kulturne stvaraoce koji su do sada autora prihvatali bez predrasuda, verujući u njegove liberalne,kosmopolitske stavove i umetničke standarde.
- Iskreno sam i duboko razočaran i uznemiren tekstom Jetona Neziraja, objavljenom na portalu "Sbunker", pod naslovom "Pozorište kao politička mašinerija" u kojem iznosi krajnje netačno i, nažalost, zlonamerno mišljenje da je Narodno pozorište Priština sa privremenim sedištem u Gračanici osnovano kao "propagandno oružje Vlade Republike Srbije u njenoj hegemonističkoj politici, kojom, kao devedesetih želi da pokaže svoje vlasništvo nad Kosovom". Moje iznenađenje je tim veće, jer poznajem Jetona kao umetnika liberalnih stavova, u čijim javno iznetim stavovima do sada nikada nisam osetio ekstremizam, netrpeljivost ili ostrašćenost - kaže, za "Večernje novosti", Miroslav Radonjić, direktor Sterijinog pozorja.
Radonjić ističe da je dovoljno samo pogledati repertoar Narodnog pozorišta Priština sa privremenim sedištem u Gračanici, komade koji su postavljani na sceni i imena angažovanih reditelja od 2004. godine do danas, pa uvideti koliko je izneta konstatacija o navodnom hegemonizmu apsurdna.
- Ono što su kolege u Gračanici radile sve ovo vreme jeste nastojanje da se u izuzetno teškim uslovima bave svojim plemenitim poslom, da neguju iskonsku lepotu pozorišne umetnosti i sačuvaju jezik, kulturni i duhovni identitet onog malog broja svojih gledalaca koji žive na Kosovu i Metohiji - kaže Radonjić.
Naš sagovornik naglašava i da nije više reč o dnevnoj politici, nego o elementarnim ljudskim pravima:
- Opasno je i nedopustivo crtati mete na institucijama i umetnicima koji zaslužuju pohvalu i divljenje za sve ono što uporno rade već gotovo dve decenije u ovom pozorištu. Ako ne želite da im u tome pomognete, onda bar nemojte njihov položaj činiti težim nego što jeste. Na to nas, između ostalog, obavezuju elementarna kolegijalnost i pozorišna etika.
Ivana Dimić, pisac i dramaturg (inače predsednik Umetničkog saveta gračaničkog teatra) ogorčena je zbog Nezirajevih stavova iskazanih na portalu "Sbunker":
- Ono što je važno je da jedna takva potpuno neosnovana poruka, bez ikakve činjenice, efikasno služi tome da se uništi bilo kakav kulturni i svaki drugi identitet Srba na Kosovu. Pošto ih ubijaju i fizički, sad ubijaju i njihovu kulturu! Cilj Nezirajevog teksta je vrlo sračunat i nije naivan: služi da se dezavuiše postojanje pozorišta u Srba na Kosovu. Očigledno je da autoru uopšte nije bilo važno što izvrće činjenice i govori potpuno suprotno od istine, već samo da napadne ne bi li se eliminisali Srbi i na taj način.
Naša sagovornica ističe da je ovo, zapravo, suština njegove (ne)skrivene i sračunate namere:
- Neziraj se vrlo precizno bavi propagandom, ne operišući činjenicama već čistom izmišljotinom. S namerom da uradi ono što je cilj - da se uništi srpska kultura i da Srbi na Kosovu više ne postoje. To je čista gebelsovska propaganda: hiljadu puta ponovljena laž postaje istina, zato što tako nekome odgovara. Moram da dodam i da sam gledala sve predstave Srpske drame od kada je izbačena iz Prištine i da nisam videla nijednu koja govori protiv albanskog naroda! Nisam neko kome mogu da "prodaju" priču, jer sam u sve upućena od trenutka kad je reditelj Nenad Todorović napravio pozorište "u kutiji za cipele" u Kosovskoj Mitrovici, pošto su kao i drugi Srbi - izbačeni iz Prištine. Od tada do danas, videla sam predstave koje su igrali na poljanama, ulicama, dvorištima. S potpunim pokrićem mogu da kažem: to što je ovaj čovek napisao čist je gebelsovski manir i zna se čemu služi!
AGRESIVNI STERIJA?
- Šta je to hegemonističko u predstavi "Ona koja raspušta vojske" inspirisanoj Aristofanovom "Lizistratom", po tekstu i u režiji Bobana Skerlića? U kom se to idejno-tematskom sloju ostvarenja "Lift - Slobodan šou" Jelene Bogavac i Nenada Todorovića (čija je premijera bila još 2018?!) kriju nacionalna ostrašćenost i agresivne političke ideje? Da li eventualno Jeton Neziraj vidi bilo kakav ekstremizam u "Ajducima" Jovana Sterije Popovića, koprodukciji Narodnog pozorišta Priština sa sedištem u Gračanici i Sterijinog pozorja, u režiji Anđelke Nikolić?