SKUP U SANU O ŽIVOTU I STVARALAŠTVU MILOVANA DANOJLIĆA, VELIKANA NAŠE KNJIŽEVNOSTI : Ostao u duši čitalaca

O poeti i prozaisti, esejisti i publicisti, te vrsnom prevodiocu, i u svakoj od tih uloga - jednom od najvećih znalaca, najdarovitijih govornika i najposvećenijih čuvara srpskoga jezika, rođenom u Ivanovcima 1937. a preminulom u Poatjeu novembra prošle godine, govorilo se i juče sa velikim nadahnućem i poštovanjem.

Podsetivši na Mićinu biografiju, Delić je istakao da je Danojlić uvek, i pre svega - pesnik, i kada piše pesme, i kada piše prozu, i kada piše eseje i kada prevodi, jer njegov odnos prema svetu je pesnički.

- Danojlićeva poezija je raznoglasna i raznovrsna. Pojavio se zbirkom koja i danas zvuči kao događaj i otkriće - "Urođenički psalmi" - u znaku neosimbolizma i sa tragovima nadrealizma, povremeno sa izvanrednim humorom, kao u pjesmi "Valjajte burad", sa gotovo urođenim nagonom za bježanjem: "Bežimo, jer uvek iz nečeg nekud bežati treba". "Bježanje" i "bježanija" je zastrašujuća srpska riječ, puna crnih nagovještaja, straha, opasnosti, životne ugroženosti, nesigurnosti, gladi, neizvjesnosti i tanke nade u spas. Sve je to sadržano u Danojlićevom stihu, ali i skrivani, potajni, apsurdni humor, toliko svojstven ovom veoma duhovitom čovjeku; apsurdni humor u spoju sa gorkim istorijskim nacionalnim iskustvom, što nije lako ni pjesniku ostvariti, ni kritičaru prepoznati - naveo je Jovan Delić, naglasivši i da je Danojlić najveći pesnik pred čudima prirode, majstor opisa koji zna da pesnikovo nije da izmišlja već da osmišljava.

Već u "Urođeničkim psalmima" obznanjena je vera pesnika u reč, u jezik, u jedinstvo bića i reči, odnosno jezika, rekao je Delić i istakao i ovo:

- Dramatične su Danojlićeve reakcije na titoizam, posttitoizam i globalizam, na bombardovanje zemlje i naroda, na razaranje i rasturanje jedinstvenog srpskog životnog i kulturnog prostora, na varvarsko otimanje teritorije - na tiraniju i teror svake vrste. Otuda sve češći gorki, satirični tonovi u njegovom novijem pesništvu, u aforizmima i epigramima ponajprije - i to usmjereni na najveće moćnike svijeta. Otuda i humorističan pogled na istoriju... koja se ponavlja u svojim surovostima i cinizmu.

Gubitak svakog pisca nenadoknadiv je za svaku kulturu i književnost, a pogotovo ako se govori o Mići Danojliću u čijem bi slučaju povlačenje ma kog segmenta njegovog ogromnog opusa - predstavljalo nenadoknadiv gubitak po sebi, reči su kojima je izlaganje započeo Aleksandar Jerkov. Govoreći o jedinstvenom, još ni izbliza dovoljno rastumačenom načinu na koji se Danojlić odnosio prema vremenu čiji je bio saučesnik svedok i važan akt, Jerkov je istakao da je razumevanje Milovana Danolića prvorazredan poetički izazov za sve, a da za potpunije tumačenje njegovog dela ne bi bilo dovoljno ni nekoliko simpozijuma.

- Pojavio se kao meteor, ubrzo postao neka vrsta klasika, uspeo je da uđe u dušu najmlađih čitalaca i ostao u njoj do današnjih dana - navodio je Jerkov Mićina postignuća. - Na jedinstven, diskontinualan i lirski način uspeo je da se suoči sa istorijom... Moglo bi se pokazati da je upravo on bio pesnik najbogatijih rima, reč mu je išla lako, sprezala se sa drugom rečju na neponovljiv način, koji još ne umemo valjano da protumačimo. Istovremeno je bio tvorac novih pesničkih oblika i rešenja, dečji pesnik, vrsni prozaista, esejista, publicista i vrhunski prevodilac. Moramo biti srećni sa svim onim što je ostavio za sobom.

Kazna za primer

NAVEO je Delić, za primer, i tekst epigrama koji svedoči o Mićinoj hrabrosti i duhu, naslovljenog "Kazna za primer", koji glasi:

Posle Jasenovca i Aušvica

Malo je trebalo pa da na sudu

Srbi - onako, zarad vica -

Prvi za genocid kažnjeni budu.