SARA BERNAR ZA VEČNOST I KEKS: Ekskluzivno - Reporter "Novosti" na izložbi Alfonsa Muhe u gradskoj kući u Pragu (FOTO)
DOBRODOŠLI na moju najveću izložbu plakata! Ovako pozdravlja posetioce u Gradskoj kući u Pragu, kompijuterski animirani autoportret Alfonsa Muhe (1860-1939), jednog od najvećih svetskih predstavnika Ar nuvoa. I to glasom Džejmsa Bonda!
Foto promo
Preciznije, popularnog tumača agenta 007, irskog glumca Pirsa Brosnana.
Likovni spektakl "Muha - posteri u pokretu", je do sada neviđena i najobuhvatnija postavka dela ovog češkog umetnika, sa gotovo 200 originala - postera, grafika, nacrta, predmeta od stakla i srebra... A Muhini radovi prvi put su ušli i u proširenu realnost i digitalni svet, eksluzivnom NFT serijom. Posebno značenje i čaroliju stvara i zdanje u kome se postavka odvija: jedinstvena Gradska kuća, arhitekata Antonina Balanšeka i Oskara Polivke, u kojoj je i Muha ostavio originalan trag.
Njegovo uređenje Gradonačelnikove sale mnogi smatraju samim vrhom secesije. Ovaj osvedočeni panslavista (deo njegovog ciklusa slika "Slovenska epopoeja" je i "Krunisanje cara Dušana") je tu salu osmislio tako što je, pored vitraža sa predstavama iz češke istorije "uokvirene" bogatim ornamentima, na plafonu, u centru, postavio kružnu scenu sa temom - slovenskog jedinstva. Pod krovom Gradske kuće, inače, održana je i najposećenija umetnička izložba u istoriji Češke, na kojoj su pre jedne decenije predstavljena Muhina dela iz zbirke teniske zvezde Ivana Lendla.
Rođen u Ivančicama, tada delu Austrougarske, Alfons Marija Muha poticao je iz siromašne seoske sredine. Legenda kaže da je crtao pre nego što je prohodao. Osnovnu i srednju školu završio je u Brnu i bio uveren da će postati profesionalni svirač na harmonijumu, od koga se se nije odvajao ni kada se proslavio kao likovni umetnik (postoji fotografija iz njegovog pariskog ateljea, na kojoj, bez pantalona, harmonijum svira - Pol Gogen).
Odupirući se ocu koji je od njega želeo da stvori uzornog činovnika, put ga je vodio u Prag, gde nije položio ispit na Likovnoj akademiji. I u Beč, gde je oslikavao pozorišne kulise. Akademiju je, ipak, upisao u Minhenu, a onda otišao u Pariz, kada mu je bilo već 29 godina. Na slavu je čekao još narednih sedam, do fatalnog susreta sa - Sarom Bernar.
Plakat za Sarduovu "Žismondu" 1988, bio je početak desetogodišnjeg prijateljstva i neponovljive saradnje, predstavljene na ovoj izložbi. Kako upućuju autori postavke, "Renesansnom pozorištu" francuske glumice, ovaj Čeh dao je kompletni vizuelni identitet - od postera za predstave, preko scenografije i kostima, do nakita... Od Medeje do Hamleta, u velikom polukrugu, ređaju se plakati predstava, koje prepoznaju i oni koji nikada nisu čuli za Muhu, ni za njegovu slavnu muzu.
Lik Sare Bernar, koristio je i u revolucionarnom pristupu komercijalnom plakatu i dizajnu, pa je slavna glumica bila "zaštitno lice" jedne kampanje za keks.
- On je uveo bezvremeni ideal ženske lepote u okruženje koje je prevazilazilo svakodneni život - tvrdi se na jednoj od legendi uz radove namenjene za razne reklame, sa napomenom da je Muha svojom umetnošću "ulepšavao", širok spektar proizvoda od hrane i pića, preko dekoracija apoteka i industrijske robe, do postera za turističke destinacije, svetske izložbe i časopise. - U reklamnim posterima spojio je nežnu osetljivost ženskog tela, sa čežnjivom sanjivošću njihovih lica.
PLAKATI I SPIRITIZAM
KAKO može da se pročita na jednoj od legendi, Muha je u Parizu otkrio i spiritizam, okultultizam, teozofiju, počeo da se bavi aspektima života, koji nisu neposredno dostupni ljudskim čulima:
- To je susštinski uticalo na stvaranje njegove umetnosti. Svoju reklamnu delatnost nije samo smatrao primenjenom umetnošću. Plakat je trebalo da posluži i za ispoljavanje duhovnosti. To se između ostalog vidi i na mnogim, ponekad neupadljivim simbolima, koji su bukvalno utkani u njegove postere kao što su zvezde, krugovi krstovi, a posebno srca - piše u objašnjenju uz dodatak da je reč i o uticaju masonerije, kojoj se umetnik kasnije priključio, i postao istaknuti član u Češkoj.
Oda ženskoj lepoti su i ukrasni paneli stvarani za široku publiku, koje su obični ljudi kupovali za svoje domove umesto slika. Na izložbi su čitave serije ovih radova, za koje autori tvrde da su "demokratizovali" umetnost, jer više nije bila privilegija samo bogatih, a autoru su donele veliku popularnost. Među češćim porudžbinama koje je Muha dobijao su i kalenadri, a najstariji takav eksponat je iz 1893.
Ekskluzivitet je i retko izlagana serija skica za dizajn predmeta primenjene umetnosti, za stolice, ogledala, lustere, lampe... Ali i po tim nacrtima izrađeni srebrni svećnjaci, staklene i kristalne boce i vaze. Na postavci je i slika "Panteon češke muzike", alegorijska kompozicija, na kojoj su uz tri devojke obučene u belo na podnožju brda, i šest najznačajnijih kompozitora: Škrup, Riger, Dvoržak, Smetana, Križižkovski i Fibih. Iz istog perioda, s kraja dvadesetih godina prošlog veka je i vitraž za kapelu unutar katedrale svetog Vida u Praškom zamku. Zamislio ju je kao sliku na staklu.
- Njegov vitraž jedno je od najpolularnijih savremenih dela u katedrali Svetog Vida - piše uz reprodukciju koja je deo postavke, čiju čaroliju proširuju projektovano cveće i ornamenti, koji svetlucaju na zidovima.