OBMANE KOJE NAS MENJAJU: Branko Milisković o beogradskoj izložbi, Gracu, NJujorku...
POSLE tromesečnog studijskog boravka u Gracu, nakratko prekinutog da bi u Njujorku snimao nove radove, a pre gostovanja u Modernoj galeriji u Subotici, vizuelni umetnik Branko Milisković, trenutno u Beogradu predstavlja izložbu - "Budućnost pripada njima".
Foto arhiva Novosti
U galeriji "Menjačnica" Gete instituta, ovu kamernu postavku čine dela nastala kolažiranjem (uključujući digitalni crtež i geometriju simbola), ali i video-radovi i dela bazirana na tekstu.
- Koncept čitave izložbe je da je i ona sama rad u progresu - kaže za naš list Milisković, koji će sa istoričarkom umetnosti Katarinom Konstatinović, 2. marta, sa publikom razgovarati o ovim instalacijama. - Tu je i jedan novi fotografski rad, nastao prošle godine u ovo vreme, pre početka rata u Ukrajini, koji podseća na generalnu sekretarku UN, sa kojom sam učestvovao na Oktobarskom salonu, a u kome su kao simboli prisutni meta i biološki otrov. Deo postavke je i transparent na kome piše: "Radili smo ono što je najbolje za našu zemlju". Tu rečenicu su i Nemci stalno ponavljali posle Drugog svetskog rata, a njena poruka može da se tiče svakog od nas, da razmislimo šta to najbolje radimo, a da nekom drugom pravimo problem.
Tema koja godinama zaokuplja ovog autora je odnos dželata i žrtve, i kako se on menja u odnosu na kontekst, ne samo na individualnom planu, već i među narodima tokom istorije. To je istraživao i u Gracu, gde se tokom Drugog svetskog rata nalazio nacistički radni logor, o kome se do prve decenije ovog milenijuma, uglavnom ćutalo. Foto promo
- U proleće 1945. grupa mađarskih Jevreja, koja je krenula na Marš smrti prema Mauthauzenu, tu je stala - priča sagovornik. - I mnogi su tu stradali. U video-instalaciji, upravo na tom mestu, držim pamflet na kome piše: "Oni koji su tu posrnuli, upucani su na licu mesta".
Radove nastale u Gracu trebalo bi da predstavi u tamošnjem Kunsthausu i to 25. maja.
GLAS NARODA
U NOVEMBRU 2020. kada je bilo najviše mrtvih od korone, radio sam izložbu "Obmane", koja me je dovela do onog što sada radim i promišljam - kaže Milisković. - Mi i dalje živimo u čudnom, bizarnom periodu. Stalno osluškujem "glas naroda", čitajući komenatare ispod tekstova na internetu. Bavim se tim konstruisanim mišljenjima koje stvaraju mediji svojim kontoverznim izveštavanjem. Sva ta kakofonija, prisutna u mojim ranijim radovima, doprinela je da sada dođem do nihilizma, potpune bizarnosti.
- Taj datum njima ništa ne znači, za razliku od nas - govori umetnik čija su se, kako tvrdi, poetika i pogled na svet promenili posle pandemije, usled obmana kroz koje je prošlo celo čovečanstvo. - Hana Arent je govorila da gomila laži ne proizvodi samo to da se veruje u laž, već da se ne veruje ni u šta. Uveravam se stalno, kroz gomile tekstova, dokumentaraca, istorijskih arhiva i svega ostalog, kako se konstruiše neka nova realnost. U svemu tome zato pokušavam da nađem jednu rečenicu, pamflet, koja treba da nam služi kao podsetnik. To me dovelo do nove estetike koju sada istražujem.
Deo te nove estetike su tekstovi, za koje kaže da su i politički, i emotivni, i lični, i sarkastični...
- Najbolje se to vidi kroz stav koji sam izložio u Gete institutu: "Istorija je dosadna, budućnost uzbudljiva, a sadašnjost je politika" - zaključuje Milisković.