OD PURIŠE SE UČI FILM: Ognjen Petković o saradnji sa Đorđevićem na snimanju drame "Usta puna zemlje"
VELIKI Puriša Đorđević ispunio je sebi želju ekranizujući cenjeni i voljeni roman svog prijatelja Branimira Šćepanovića "Usta puna zemlje", završivši ga samo nekoliko nedelja pre smrti. Ni pisac, ni Puriša, nisu dočekali da ga pogledaju na velikom platnu, ali će publika imati tu privilegiju da "Usta puna zemlje" vidi premijerno 5. marta, na zatvaranju 51. Festa.
- Radeći zajedno, razgovarali smo o filmu, a ne o festivalima i o tome gde će i kada biti premijera. Ali, Fest je svakako jedan od naših najvećih festivala i svi smo ponosni što će premijera "Usta puna zemlje" biti baš tu. Siguran sam da bi i Puriša bio zadovoljan - kaže, za "Novosti", Ognjen Petković, koji je kao pomoćnik reditelja na ovom filmu radio sa Đorđevićem.
Po njegovim rečima, Puriša je dočekao kraj filma, da vidi završnu verziju i da je odobri.
- Mislim da smo realizovali u velikoj meri ono što smo hteli. Naravno, uvek je veliki izazov ekranizacija literature, ali, verujem, da smo se opredelili za formu koja je bila jedini mogući put, da izbacimo tekst, da pratimo unutrašnji život glavnog lika Marka, koga fantastično igra Raša Bukvić, kao i drugih ljudi koji ga slede.
I Puriša, koji je i adaptirao Šćepanovićev roman za film, i naš sagovornik, verovali sa, iako je unutrašnji život junaka teško predstaviti na ekranu, da su napravili pravi izbor.
- Verujem da smo se približili tim visinama koje je Šćepanović postavio i zacrtao sa svojim unutrašnjim svetovima ljudi oslikanim u ovom fantastičnom romanu. Puriša nije bio konvencionalan reditelj, onaj ko njemu da svoje delo da ga ekranizuje zna da neće dobiti neku sapunicu, seriju, već će napraviti film onakakav kakav treba da bude, na tragu Bunjuela i drugih velikih svetskih imena. Puriša je bio pravi izbor za "Usta puna zemlje" i siguran sam da nismo izneverili ni pisca ni knjigu - dodaje Petković.
A šta se uči od večito mladog Mladomira Đorđevića?
- Od Puriše se uči mnogo o životu. Upoznao sam ga kada je imao 97 godina, u maju prošle godine napunio je 98, i taj neki period od malo više od pola godine koji sam proveo s njim bio je zaista neverovatan. Mislim da niko nije bio umoran, "Usta puna zemlje" smo radili sa nekom čudnom energijom, mislim da je želja da se završi na najbolji mogući način bila obostrana. Od Puriše se, naravno, uči film! Kada neko u 98. godini započne novi film to je ravno čudu. Ne znam koliko ima srpskih čuda, ali Puriša je sigurno jedno od njih - iskren je Ognjen.
Petkovićeva glumačka karijera, kako kaže, "ide svojim tokom".Igra u "Tri sestre" u KPGT, a do kraja meseca očekuju ga još dve premijere u ovom pozorištu. Tu je i uloga u nagrađivanom komadu Borisa Liješevića "Upotreba čoveka". A dok se sprema za premijeru ostvarenja "Usta puna zemlje", našeg sagovornika i autora nekoliko hvaljenih i nagrađivanih kratkih filmova, pitamo kada možemo da očekujemo njegov prvi dugometražni film?
- Odavno to već ne zavisi od mene. Imam nekoliko scenarija u planu, a najbliži realizaciji je "Katar". To je najpre urađeno kao kratki dokumentarni film, potom sam napisao predložak za pozorište i ta predstava je realizovana u SNP-u. Mislim da to nije ni mnogo skup film, ali odbijen sam na konkursu. Imamo problem još od Živka Nikolića, sistemski, kapilarni problem u našoj filmskoj industriji. Kad njemu, jednom od najvećih reditelja koje smo imali, nisu davali pare čemu mi ostali da se nadamo - kaže Petković, a potom objašnjava o čemu govori njegov budući film. - Tema prati trojicu prijatelja koji su završili različite škole, došli iz Hrvatske i Bosne, smestili se u Novi Sad, i u jednoj ilegalnoj kafani posmatraju svet oko sebe, žele da ga izmene za sebe i svoje porodice tako što će otići u Katar i rešiti svoje finansijske probleme. To je njihova nada u bolji život. Moj profesor Boro Drašković je rekao da u ovom slučaju Katar nije geografska odrednica već dijagnoza.
FESTIVAL U VUKOVARU
PETKOVIĆ je prošle godine pokrenuo Klajn festival kratkog metra u rodnom Vukovaru. Tokom tri dana festivala prikazano je 40-ak kratkih igranih, dokumentarnih i animiranih filmova, a najboljim su dodeljene nagrade "Hugo". Festival je posveta Hugu Klajnu, uglednom psihijatru, pozorišnom profesoru i teoretičaru rođenom u Vukovaru.
- Publika je odlično prihvatila festival, pa drugo izdanje planiramo sredinom ili krajem oktobra. Kao i prošle godine biće i muzički i filmski deo, na nekoliko lokacija u Vukovaru i Borovom selu. Zanimljivo je da smo na tom prvom festivalu imali omaž baš Puriši Đorđeviću koji nam je dao svoje kratke filmove, čak je i planirao da dođe - kaže Petković.