PUTOVANJE OD ZABAVE DO DRAME (FOTO)

Priča prati susret Josipa Broza Tita, Jovanke Broz, Ričarda Bartona i Elizabet Tejlor na Brionima u julu 1971. godine, tokom snimanja filma “Sutjeska”. Iako se ne zna tačno kako su tekli razgovori između ta dva potpuno različita sveta, prema rečima Mladenovića, „traganje za identitetom, što političkim, što privatnim, što umetničkim, taj sukob političke i umetničke sfere, bilo je nešto sa čime su se igrali i istraživali kroz predstavu“. Rukovodila ga je i želja da iz drugog ugla osvetle ceo taj fenomen, igru uloga, jer niko nije identitet koji predstavlja.

- Elizabet Tejlor je bila najpoznatija svetska diva i bukvalno je odbacila taj svoj identitet da bi postala neko ko se bavi problemima drugih ljudi i tek u tome našla sreću. Jovanka je žena koja je imala vrlo jasan identitet koji su drugi ukrali, poništili. Bila je bez dokumenata, krštenice, pasoša. Bez ičega. Tito sa svim tim njegocim desetinama identiteta koji su potpuno ravnopravni. Ričard Barton sa stotinama uloga i dalje ne zna ko je on sam – ocenio je Mladenović posle premijere.

On je bio prezadovoljan što je jedan od retkih reditelja koji je imao privilegiju da su sva četiri glumca vrhunska, jer malo glumaca na našoj sceni može da iznese putovanje od zabave do drame, dugu vožnju od smeha do suza.

Branislav Trifunović, koji je tumačio lik Josipa Broza Tita, rekao je da je mnogo čitao o Titu, pogotovu kada su počeli da rade predstavu, da mu se čin da je naučio sve o njemu. Na pitanje kako je doživeo Tita, odgovorio je: - Bio je veliki glumac – a potom dodao: - Svo četvoro smo dosta istraživali, u predstavi ima dosta citata, ali i izmišljenih stvari, ali ko zna šta je istorija. Ona očigledno služi tome da je svako čita kako njemu odgovara.

Milan Marić u ulozi Ričarda Bartona ocenjuje da su biografije četvoro ljudi čije su likove tumačili personifikacija dva potpuno različita sveta. Dvoje ljudi bili su vodeći političari u socijalističkom, u tom trenutku s iedojom utopističkog, sveta, dok su drugo svoje iz potpuno drugog, kapitalističkog sveta.

- Njihov susret je trajao tri dana. Toliko toga se desilo za ta tri dana i toliko ima zapisa o tome. Tada se dogodio i jedan od najvećih filmova jugoslovenske kinematografije. Sve to je nama bilo užasno potentno za predstavu. Činjenica je da je ta zemlja postojala, da je bila takva kakva je bila, sa svim svojim manama i vrlinama, o čemu se govori u predstavi. Ali, nama je zanimljivija bila pozicija to četvoro ljudi i uloge koje su prihvatili da igraju, a još zanimljivije su bile uloge koje su im bile nametnute da igraju, jer nisu imali izbora – naveo je Marić.

Sanja Marković kao Jovanka Broz kazala je da sam početak predstave predstavlja njihov doživljaj likova koje su tumačili. Mnoge stvari nije znala pošto je rođena 1994. godine, pa je ono što je učila u školi bilo dosta površno. Posle je sama istraživala i nekako je zavolela Jovanku i doživela je na neki svoj način.

-Jako je zanimljivo igrati nekoga ko je tolika veličina. Nismo išli na to da radimo neke karikature od tih likova. Mi smo se, zapravo, bavili identitetima i time šta znači biti toliko velika ličnost, kao što su najveće filmske zvezde i najveći političari. Zapravo smo više itraživali šta znači kada si trenutmno najvažniji u državi i u svetu. Ne znam koliko je danas Titića, ali svi misle da su veliki i svi su veliki glumci i odlično igraju uloge, čak i bolje od nas – rekla je Tihana Lazović Trifunović, kojoj je pripala uloga Elizabet Tejlor.

DECENTRALIZACIJA KULTURE

Mladenović je rekao i da je Svilajnac grad kreativne slobode u kome se razmatra šta je kvalitet u onome što treba da se uradi u samom pozorištu, a potom dodao:

-Predsednik opštine Predrag Milanović nam je opet otvorio vrata ovog Centra za kulturu koji je sjajan i neverovatno je da se ovako nešto lepo nalazi u jednom malom gradu u Srbiji. Naša saradnja je primer kako se lako i lepo može sarađivati i praviti odlično pozorište, ako imate želju da ulažete u kulturu i ako znate šta je značaj kulture za sudbinu jednog naroda.