„ZMAJEVA NAGRADA“ URUČENA MIODRAGU RAIČEVIĆU: Matica srpska svečano obeležila 197. rođendan

Predsednik žirija Zmajeve nagrade prof. dr Jovan Delić, dopisni član SANU, Zmajevu nagradu, najstarije književno priznanje na srpskom kulturnom prostoru koje se dodeljuje za najbolju knjigu poezije, uručio je laureatu Miodragu Raičeviću za zbirku "O stvarima koje je Homer propustio” u izdanju beogradskog "Gramatika”.

- Danas kada u ovom svečanom času primam kao veliku blagodarnost nagradu koja nosi ime Jovana Jovanovića Zmaja u danu kada Matica navršava 197 godina od svog osnivanja, osećam veliko zadovoljstvo i ponos što Matica utiskuje svoj vekovni pečat izdvajajući moju knjigu i dodeljujući joj nagradu najveću i najznačajniju u srpskom rodu – rekao je Raičević u veoma emotivnom obraćanju prisutnima na svečanosti koju je uveličao i glumac Jugoslav Krajnov kazivanjem nekoliko pesama iz nagrađene zbirke.

Podsetimo, Matičin žiri  -  prof.dr Jovan Delić, književni kritičar Želidrag Nikčević i pesnici Ivan Negrišorac, Selimir Radulović i Ćorđo Sladoje – jednodušno je ocenio da je "u pitanju neobičan, redak, predragocen spoj onoga što je najgušća melanholija, osećanje prolaznosti, uspomena, s jedne strane, i neverovatan humor koji istovremeno tu melanholiju prati iz pesme u pesmu".

U osvrtu na minulu godinu Matičin potpredsednik prof. dr Srđan Šljukić podsetio je na bogatu izdavačku  produkciju – objavljeno je 28 knjiga, kao i Letopis i drugi brojni časopisi, priređene su i svečanosti u čast jubileja - Vaska Pope, Dejana Medakovića, Borislava Mihajlovića Mihiza, Jakova Ignjatovića, Dušana Radovića... Veoma značajan poduhvat predstavlja i osnivanje  Omladinskog odbora koji već, kako je rečeno, radi na ideji da glas i ideje mladih intelektualaca budu još snažnije prisutne u Matici. 

Tradicionalna Svečana beseda ovoga puta bila je posvećena knezu Mihajlu Obrenoviću (1823-1868). Dr Igor Borozan, redovni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, drugog sina Miloša Obrenovića i vladara Srbije u dva navrata  osvetlio je iz ugla istorije umetnosti.

- U sklopu popularizacije kneževog lika, ali i reprezentacije dinastije Obrenović umetnost je imala ključnu ulogu. Izgled i funkcija vladarskih predstava su smeštene u međuprostor između namera onih koji su u medijski etar puštali kneževe slike i očekivanja pretpostavljenih konzumenata.- besedio  je Borozan okupljenim  poštovaocima najstarijeg srpskog književnog, kulturnog i naučnog društva u Srba.

Tako je već za vreme prve (1839-1842), a pogotovo druge vladavine kneza Mihaila (1860-1868), vizuelnim jezikom stvarana javna vladareva slika. Propagandni mehanizam  koji je emitovan sa dvora, i u kome su učestvovali učeni javni radnici, umetnici (Anastas Jovanović, Steva Todorović...), i uz verovatni udeo samog monarha, nastojali su da vladarev lik popularišu, i tako učine dostupnim širim krugovima javnog mnjenja.

U tu svrhu su posebno važnu ulogu imali vladarevi portreti. Pored visoko cenjene tehnike ulja na platnu lik kneza Mihaila je distribuiran i u masovnim medijima. U vreme tehnološkog buma i ubrzanja protoka vizuelnih informacija knežev lik je popularisan u novim medijima: fotografija, litografija, razglednice što je proizvelo neviđeni plasman kneževog lika.

- Posle  tragičnog kneževog ubistva u Topčideru započet je angažovani proces kreiranja kulta kneza mučenika što je ukazalo na ideološke, političke, identitetske, estetske i druge okvire vremena, ali, i potvrdilo kontinuitet upotrebe umetnosti u propagande svrhe.- rekao je, između ostalog, Borozan o srpskom vladaru ubijenom nedaleko od Hajdučke česme na Košutnjaku a sahranjenom u Sabornoj crkvi u Beogradu.