RAĐA SE ZAPADNI TOTALITARIZAM: Intervju - Branislav Lečić

- Čini ga aktuelnim nepromenjiva ljudska priroda. To je priča o nama. Prepoznaje se i danas sličan odnos prema vlasti, društvenoj i privatnoj svojini, ulasku u partiju ili neku političku organizaciju koji je i dalje egzistencijalna ulaznica za opstanak i sticanje. U predstavi pokušavamo da objasnimo sopstveni mentalitet kao neku vrstu naše razgolićenosti, ali i radosti života. Jer, takvi kakvi jesmo, to smo.

* Da li se, u međuvremenu, pomerila moralna vertikala na koju bi se mogli osloniti?

- Velika je stvar kad imamo autoritete na koje se možemo ugledati. Ima ih i sada. Ali, nešto drugo se desilo: fokus više nije na njima. Trivijalizovao se život, dezintegrisao. U takvom vrednosnom sistemu izgubljena je duhovna i moralna vertikala, što znači da su svi ozbiljno napadnuti. Razaraju se nacije, države, crkve. Svaki autoritet doveden je u pitanje,a mi moramo u sve apriori da verujemo. Rađa se zapadni totalitarizam i to mora da se kaže, najzad, otvoreno. U svakom smislu izvršen je atak na čoveka. Ukida se pravo na promišljanje, na sozercavanje - kako bi rekli u pravoslavnoj Crkvi. Čoveka više ne dobija različite informacije i priliku da sam zaključi već mu se zaključak odmah nudi. Postala je dominantna kultura poricanja i regrutovanja korisnih idiota.

* Kakvim sredstvima ?

- Govorimo o ozbiljnoj dijagnozi. Određene sile žele da svet usmere u sopstvenu korist, a "edukacija" se sprovodi preko medija. Ubrzava se vreme, kratka poruka dobija najjaču formu i tako učiš. Mali broj ljudi ima uopšte priliku da promišlja i traga, čita, upoređuje i donosi zaključke. Ukida nam se sposobnost da budemo u mikrokosmosu, s mogućnošću da se izmaknemo ne bi li sagledali celinu. Jer, posredstvom medija već te filujem šta da misliš i tako te regrutujem za korisnog idiota. Zato i postoje rijaliti programi, da se spusti svest. U takvim okolnostima nijedan autoritet ne može da bude sačuvan, odbranjen. Bez obzira da li je on akademik, doktor, inženjer, političar, umetnik. Uvek treba dovesti u pitanje i diskreditovati neku vrstu unutrašnjeg poverenja. A ako nemaš autoritet kome se diviš i želju da se u odnosu na njega proveravaš, nema ni stremljenja ka velikim ciljevima. Nema ideala.

* Nikad se više svet nije pozivao na racio, a nikad bliže nije bio istrebljenju iz potpuno iracionalnih razloga?

- Oseća se zabrinutost, destrukcija i raspad vrednosnog sistema. Ipak, mislim da živimo u jednom povlašćenom vremenu. Jer, Bog dovodi ljude u poziciju da sve shvate na kraju. Odnosno, otvore oči i vide širu perspektivu, veliku prevaru u svakom smislu. Takvo otrežnjenje događa se onima koji počnu da razmišljaju šta vide. Verujem da su najvitalnija društva koja su osetila bol i nepravdu. I mi tu spadamo. Zato i mislim da smo u povlašćenom položaju, samo treba to da shvatimo - umesto da plačemo i tugujemo, sebe kinjimo. Naprotiv, treba da od toga napravimo glavni potencijal. Uostalom, ono što nas ne ubije, to nas ojača. Ako sam pobedio bol, znači da sam spreman da izdržim. Naša srpska priča je toliko očigledna...I za razliku od drugih već smo prošli Scilu i Haribdu, stalno između čekića i nakovanja. Mi jesmo posebni. Ne zato što nas je neko izabrao, nego zbog našeg stradanja i prava na pravdu.

* U trenutnim okolnostima, kako da bude "ono što biti ne može"?

- Osluškivanjem vertikale i vrednosnog sistema. Neko će reći "budimo racionalni", složimo se s tim da više nemamo Kosovo i daj da odmah potpišemo. Postavlja se pitanje kad bismo to uradili šta dobijamo? Dobijamo potpunu skrajnutost iz bilo kakve istorije. Nema nas više. Kao stado koje je pokoreno, slomljene kičme i vertikale. Šta će biti posle s nama, samo je pitanje industrije: da li će nas mleti, rasitnjavati, kupiti ovako ili onako. Izgubili bismo suštinu duhovnog postojanja. I, uostalom, zašto bih ja koji sam pretrpeo sankcije, nekom uvodio? Zašto bih drugog kažnjavao onim što sam sam podneo? Pri tom, nekome ko mi je zaštita od nepravde na Kosovu? E, to je pitanje pravde. Da me ne teraš na nešto što je protiv mene, guraš nož u srce i još tražiš da pristanem da budem koristan idiot.

* Treba li po tom pitanju poslušati diplomatu sa iskustvom, Vladislava Jovanovića, koji stalno ponavlja da moramo što više da odugovlačimo...

- U pravu je. To je apsolutno rešenje. Zašto? Zbog sačekivanja boljih okolnosti i drugačije konstelacije stvari. Svet nije više pokoren samo jednim totalitarnim autoritetom. Kad si dugo u poziciji moći, sve ono što si poštovao, počinješ da ne poštuješ. Opustiš se i na lakši način poželiš da dolaziš do stvari. To se desilo i Zapadu, odnosno Americi. Suviše dugo traje taj osećaj superiornosti, oni su čak sebe svrstali u - izuzetnost. Nema u tome nečeg demokratskog. Velika je prevara i otrežnjenje za političke partije u svakoj sredini, pa i kod nas. Demokratija više nije aktuelna. Ona je Zapadu okupaciono sredstvo pomoću kojeg pokoravaju svaku sredinu u koju dođu. Vrlo rafinirano, mekom moći, zavladaju, formiraju i plaćaju političke partije i onda regulišu - koliko će da traju i koga da skidaju ukoliko ne izvršavaju njihove želje. Sad su se ogoleli. I to je ta prednost prepoznavanja. Zato su njihova sredstva u odnosu na nas promenjena,očiglednije smo pod pritiskom.

* Ipak, sad se pojavljuje multipolarni svet?

- Odjednom postoje neke druge sile koje su se oslobodile i lišile straha od tog "provaljenog" autoriteta. Rusija se pokrenula, Kina takođe, pa i neke druge zemlje.

* Da li situacija sa zemljotresom i sankcijama Siriji najočiglednije govori o hipokriziji Zapada?

- Nema jednostavnije i direktnije lekcije. Predstavljju se kao humani, ali kažu:"Turska je naša zato što je u NATO paktu. I vrlo je nevaljala, ali ćemo joj pomoći jer je "naša". A vi koji niste "naši", vi niste ljudi. Vi ste druga liga." Skiinule su se maske. To je bio i odnos prema Indijancima: ubiti. To je bio i odnos prema crnoj rasi: zarobiti. Pa i prema beloj rasi, u ovom slučaju pravoslavnim Slovenima. Znači, svaki integritet je opasnost.

* Posle Drugog svetskog rata, SAD je predstavljala simbol demokratije uprkos iskazanom odnosu prema prve dve grupacije?

- Prepoznavali smo mi to, ali se nije nas mnogo ticalo.Da bi shvatio, čovek mora da oseti na sopstvenoj koži. Većina ljudi,a pogotovo intelektualci, skloni su da Zapad shvataju kao nešto prosvetiteljsko. Veruju da ako nismo na zapadnom putu, izgubljeni smo za svaki prosperitet. To nije tačno. U zaštiti kapitala, više im i ne treba demokratija. Uostalom, prvo su je ukinuli u Americi. Na drugoj strani, postoje oni koji imaju dovoljno sile, vojne i ekonomske, da se suprotstave jer su tu igru prepoznali. Šta je opasnost? Da neka druga strana koja se bori protiv ovog totalitarizma ne postane, takođe, totalitaristička.

* Kažete da moćnici vladaju tako što svet dovode u haos i strah od njihove intervencije?

- Da, ali postoje integriteti koje su želeli da razbiju, a koji sada otkrivaju vitalnost. Kina je pokazala neverovatnu ekonomsku sposobnost jer je upravo od tog Zapada uzela sve što je trebalo, usisala svo znanje i obučila svoje ljude. Napravili su ogromnu, snažnu ekonomiju koja direktno konkuriše američkoj.

* Ipak, čini se da se Kina u svetskim sukobima i dalje drži po strani?

- Kina će da izdrži dokle god može da bude po strani. Istočnjačka borilačka veština kaže: "Kad moraš udaraj. Napad neka je odbrana, odbrana neka je napad. U meko tvrdim, u tvrdo mekim". To je ta filozofija koju sprovode u delo. Oni veoma dobro vide stvari, njih nećete prevariti. Ovo sa Rusijom nije površan dil. Te dve zemlje samo zajedno mogu da ostvare cilj. Rusija nije dovoljno ekonomski jaka da bi mogla da konkuriše Americi, ali je vojno snažna. Kina nije dovoljno vojno jaka, ali jeste ekonomski...Mislim da su u suštinskom dosluhu. I to više nije savezništvo već duboko prepoznavanje. Oni su prepoznali bolest Zapada koji postaje destruktivan za ceo svet i sad se samourušava u svojoj "izuzetnosti". Onog momenta kad prepoznaš "izuzetnost", ti si na antiljudskom i antihrišćanskom putu.

*Često pominjete Boga, da li je vaša vera "urođena" ili stečena?

- Nisam vaspitan u tom duhu, mada sam ga imao u tradiciji. Moje osećanje božjeg prisustva ili potrage za smislom je i jedno i drugo: u genima mi je da verujem i nije stvar vaspitanja već je nečeg što sam "poneo" sa sobom. S druge strane, ne bih spoznao da ga nosim u sebi da se nisam i sam potrudio da tragam za smislom. Vera je princip života. Kako ćeš da živiš, a da ne veruješ? Kako da ima smisla dan koji je osvanuo? Materija je samo vidljiv oblik duha. Svaki čovek kad zaćuti, pronaći će Boga. Treba samo da u njemu prestane buka.