"NOVOSTI" OTKRIVAJU: Kako izgledaju rekonstruisane insignije naših srednjovekovnih vladara
ČAK je šest hiljada slatkovodnih bisera ušiveno u odeždu cara Dušana, kojom će raskoš i sjaj srednjovekovne slave biti uskoro oživljena u Istorijskom muzeju Srbije.
Z.Jovanović, IMS
Za proslavu svog 60. rođendana, a čekajući preseljenje u rekonstruisano zdanje Stare železniče stanice, u ovoj instituciji uveliko spremaju izložbu "U susret stalnoj postavci".
Prvi put će, kako za "Novosti" otkriva dr Dušica Bojić, direkor IMS, na ovoj postavci biti pred publikom rekonstruisane krune i kostimi sa dvorova Nemanjića.
- Osim na manastirskim freskama mnoge generacije nisu uspele da vide kako su izgledale insignije i odeća srednjovekovnih srpskih vladara, jer ništa od toga nije sačuvano - objašnjava sagovornica. - U riznicama manastirskim, kao i u muzeju SPC, postoji izuzetno blago iz srednjeg veka, ali ono nije vezano za svetovni život. Ipak, u pisanim i likovnim izvorima, Srbija ima sačuvan taj deo istorije, pa nam nije bilo pretereno teško da ga napravimo. Bila je potrebna samo dobra volja i nešto malo para.
KRUNA SA CETINjA - MITRA
ZA krunu Svetog Stefana Dečanskog, za koju se veruje da je jedina preostala od Nemanjića, a čuva se u riznici Cetinjsog manastira, sagovornica kaže da je najverovatnije - mitra. Prema njenim rečima, na Cetinje je dospela kao poklon vladike sremskokarlovačkog Petru Prvom Petroviću, kada je postao vladika u Crnoj Gori.
- Ona je u obliku mitre, a ne krune, po svoj prilici sa kraja 18. veka, zato je tako dobro i očuvana, a na njoj se nalaze brojni barokni detalji. Ništa ne možemo da tvrdimo, ali nije kruna - zaključuje dr Bojić.
Urađena su dva kostima kralja Milutina: jedan prema fresci iz Bogorodice Ljeviške, a onaj koji je pripadao ovom vladaru kao dečaku, iz Sopoćana. Ta dečija odora će se na izložbi naći pred kostimima njegove majke Jelene Anđel, u narodu poznate kao Anžujska, objašnjava Bojićeva i dodaje:
- I on je rađen prema fresci iz Sopoćana, i u istoj je grupi sa kostimima malog Dragutina i njegovog oca Uroša Prvog, koji su identični jer su vladarski. I na odeći se vidi da je Dragutin, kao stariji sin, bio Urošev naslednik. Kako je slomio nogu u lovu, nije mogao da nastavi da vlada, već je mlađi Milutin postao kralj. Predaja dužnosti dogodila se u Deževu, a na postavci će moći da se vidi i deo freske koja predstavlja taj Deževski sporazum.
PUT DO NOVE ZGRADE
U NOVEMBRU 2020. IMS je dobio prvo deo zgrade Stare železničke stanice, a u aprilu 2022. i čitav objekat, za koji se trenutno radi projektna dokumentacija, posle čega sledi tender za izvođače.
- I dok traje ta procedura, IMS ne može da sedi skrštenih ruku i radi samo revizije sopstvenih zbirki i nove predmete unosi u bazu podataka - priča dr Dušica Bojić. - Rešili smo da galerije našeg muzeja na Trgu Nikole Pašića otvorimo tako što ćemo tu izložiti ono na čemu radimo poslednje tri godine. To su idealne rekonstrukcije kruna, žezla, ručnih krstova, garderobe, ukratko insignija srednjovekovnih srpskih vladara.
Gotov je i izuzetno ukrašeni kostim kraljice Simonide, kao i kostim Stefana Prvovenčanog:
- Za ovu godinu predviđeno je još da naparavimo kostim despota Stefana Lazarevića i Đurđa Brankovića, koji će biti raskošniji, jer će na njima zlatni orlovi biti izvezeni - dodaje Bojićeva.
Kada su u pitanju insignije, u pripremi su i ručni krst, odnosno žezlo cara Dušana i carice Jelene, krune Đurđa Brankovića i Tvrtka Prvog Kotromanića, kao i izuzetno zahtevna Simonidina kruna, u kojoj će biti ugrađeno i 512 bisera. Radiće se i žezlo Sv. Save i replika njegovog ručnog krsta iz Pijence, ali i ručni krst Uroša Prvog, minđušice Marije Paleolog, sa iskopina iz Smederevske tvrđave...
- Osnovni likovni predlošci za krune takođe su bile freske srednjovekovnih manastira, od kojih su mnogi podignuti u vreme dok su vladari živeli, pa su freskopisci, koji su radili po kanonu, mogli dobro da naslikaju detalje - kaže direkorka IMS i naglašava da je izrada kruna poverena dugogodišnjim saradnicima Goranu Ristoviću Pokimici i Simonu i Marselu Čivjaku.
Za prvih pet kruna srebro je kupio IMS, ali će ubuduće, zbog izrade još složenijeg filigrana, autori sami obezbeđivati materijal, i to srebro 950, koje je čistijeg kvaliteta, objašnjava sagovornica:
- Krune preko kojih se stavlja tvrda 24-karatna pozlata prvo idu na niklovanje, jer dodir srebra i zlata stvara patinu. U njih se ugrađuju slatkovodni biseri različitih veličina, drago, poludrago i gajeno kamenje. U krunu despota Stefana Pokimica je ugradio opsidijan, vulkansko staklo. U izradi se koriste 13-14 najstarijih tehnika iz srednjeg veka.
Glavni naučni konsultanti u ovom putovanju kroz vreme, u kome je delikatno i znalački trebalo dešifrovati šta freske kažu, bili su redovni profesori Filozofskog fakuleta - Smilja Marjanović Dušanić, sa odeljenja za istoriju, i Dragan Vojvodić, sa odeljenja za istoriju umetnosti. Akademik Vojvodić je, prema tvrdnji sagovornice, bio izuzetno detaljan, ali je to doprinelo lepšem i tačnijem izgledu garderobe. Izrada odežde od svile i najfinijih materijala pripala je Jeleni Stokući (završila je kostim u Bostonu), koja je vodila čitav tim od pet-šest radionica.
STARI SPISI IZ SINAJA
UVOD u stalnu postavku biće i filmovi, ali i "proširena realnost" (Augmented reality), kroz koju će biti predstavljena Sinajska gora. Tamo se čuvaju, u manastiru Svete Katarine, najraniji tragovi srpske pismenosti.
- Tamo je Sveti Sava boravio godinu i po dana i čuva se više njegovih rukopisa, ali i onih s početka 11. veka. Naši saradnici Predrag Komatina, vizantolog, i Viktor Savić, stručnjak za srpski jezik i književnost, na izuzetan način objasnili su taj rani srpski srednji vek.
Uz rekonstrukciju mističnog srednjeg veka, kako priča direkorka, na izložbi u zgradi na Trgu Nikole Pašića biće postavljeni i artefakti vezani za Obrenoviće i Karađorđeviće, uključujući i krunu kralja Petra, jedinu originalnu koju Srbija ima:
- Kralj Petar je bio i jedini novovekovni vladar koji je krunisan, svi ostali su bili samo miropomazani - naglašava Bojićeva.