TRN SUMNJE NA GROBU PESNIKA: Potomci Branka Miljkovića posetili njegov grob i prisetili se njegovih stradanja

Zaneseni poklonik pisane reči, tvorac teških a istinitih stihova: "Srećan je ko svoju pesmu ne plati glavom" ili "Ubi me prejaka reč", život je proveo tražeći sopstvenu autonomnost u stvaralaštvu, a završio ga tragičnom smrću koja je otvorila pandorinu kutiju nedoumica. Prema policijskom izveštaju i zvaničnim saopštenjima  Miljković se obesio u Zagrebu, a samo nekoliko dana pred smrt u jednoj kafani je uzviknuo: "Zašto u socijalizmu ubijaju pesnike?!" To je ostavilo trn sumnje da je on zapravo ubijen. U to su uvereni njegovi potomci i poklonici njegovih stihova, koji su i ovog puta istakli da bi drvo na kome je Miljković pronađen obešen puklo, jer je bio krupan i visok a on bi ostao živ.

Njegov bratanac Goran Miljković ostavio je buket ruža na grobu svoga strica koji je sahranjen na beogradskom Novom groblju. Sa Goranom su bili i Vidak M. Maslovarić, potpredsednik Upravnog odbora UKS i urednik tribine „Francuska 7“, Bratislav Bata Milanović, Radomir Andrić, Duško Novaković, Bajo Luković, Milica Jeftimijević Lilić, Zoran Hr Radisavljević, Živko Nikolić... Došlo je i oko dvadesetak članova Književnog kluba „Branko Miljković“ iz Niša, koji su nedavno priredili antologiju „Između dva sveta: Sećanje na Branka Miljkovića".

- Pesnik vidi više od drugih jer sluti ono što je drugima nepristupačno. Sa druge strane, on vidi neodređenije od drugih jer sluti i ono što je drugima očigledno. Pesnikovo geslo i treba da bude ono Elijarovo ,,uprkos svakoj očiglednosti''. To je taj put do pesme: borba na činjenicama koje ništa ne kazuju, borba protiv Svete Očiglednosti...