ZABORAVLJENI MAJSTOR REČI: Prvi tom "Sabranih priča" Jovana Popovića promovisan u njegovoj Kikindi (FOTO)

Nikada nije bilo organizovanih napora da njegova zaostavština bude sabrana.  Preživljavalo je samo ono čega je bilo u školskoj lektiri. Od nečegaa smo morali da krenemo, a najjednostavnije je bilo  doći do priča  - kazao je književnik i kritičar Srđan Srdić, književnik i kritičar Srđan Srdić, književnik i kritičar Srđan Srdić, na promociji prvog toma Popovićevih "Sabranih priča" u kikindskoj Narodnoj biblioteci koja nosi njegovo ime.

Knjiga donosi nove detalje o životu ovog nesumnjivo velikog srpskog pisaca i znamenitog Kikinđanina.

- Jovan Popović (1905.-1952.), bio je pesnik i prozni pisac, urednik časopisa, pozorišni i književni kritičar, jedan od osnivača beogradskog nedeljnika NIN i predsednik Udruženja književnika Srbije. Od početka ustanka u Srbiji učestvovao je u NOB-u, a 1950. izabran je za dopisnog člana SANU. Tokom Drugog svetskog rata, Tito ga je imenovao za neku vrstu ministra kulture. Bio je šef delegacije Jugoslavije na osnivanju UNESC-a u Njujorku, jedini je Kikinđanin koji se sahranjen u Aleji velikana, njegov kovčeg nosio je Ivo Andrić. On je , dakle, bio neko čiji je uticaj bio skoro neograničen. Sada možemo dase pitamo šta bi to značilo za grad veličine Kikinde da je poživeo duže kao što, nažalost, nije – rekao je Srdić, koji je napisao i pogovor za knjigu.

„Sabrane priče“ Jovana Popovića izdala je izdavačka kuća „Partizanska knjiga“ , u ediciji „Stari majstori“ u kojoj su već štampana sabrana dela Dušana Vasiljeva i Đure Đukanova. Prvi put u jednoj knjizi nalaze se sve tri Popovićeve prozne zbirke: „Reda mora da bude“(1932.),“Lica u prolazu“(1941.) i“Istinite legende“(1944.).

Po Srdićevom mišljenju, Popovićeve knjige izraz su njegovog ekspresionizma i podsećaju na Dušana Vasiljeva. Iz njegovih priča može dosta da se nauči o životu u Kikindi između Prvog i Drugog svetskog rata. 

- To je neveseo prikaz sa svim političkim, staleškim i ostalim raslojavanjima u tadašnjoj lokalnoj zajednici. Jasniji trag o tome nemamo ni u delima Dušana Vasiljeva, koja su preživela – uporedio je Srdić i najavio da će „Partizanska knjiga“ objaviti i Popovićeve sabrane pesme. - Teško će biti sakupiti ih, jer nedostaju tekstovi. U pogovoru za svoj jedini izbor poezije, objavljen 1951. godine, a koji je sam napisao, on navodi da nema tekstove koje je objavljivao u toku rata. Od 1930. živeo je u Beogradu, a direktnih naslednika nema.

Milana Bajkin, sa Zavičajnog odeljenja Narodne biblioteke „Jovan Popović“ rekla je da do sada nisu imali promociju Popovićevih knjiga, priča i pesama. Knjiga „Sabranih priča“ sada omogućava da ovog autora bolje upoznaju sadašnje generacije osnovaca, srednjoškolaca, studenata i svi drugi Kikinđani.

- Poslednja knjiga o Jovanu Popoviću izašla je 1990. Bila je to monografija koju je izdala zajednica svih deset škola u zemlji koje nose njegovo ime. Odmah nakon toga, ljudi poput njega postali su krajnje nepopularni. Kontaktitali smo neke posredne naslednike, jer on nije imao potomke i bili su srećni zbog toga. Kikindskoj biblioteci ostavili su veliki broj fotografija koje su posedovali i preneli nam neke informacije o zloglasnom suđenju 1929. godine u zgradi tadašnje Kurije - naveo je Srdić.

NIJE UPOZNAO VASILjEVA

- Iako su obojica Kikinđani i gotovo vršnjaci Dušan Vasiljev i Jovan Popović nikada se nisu sreli, verovatno zbog toga što su pripadali različitim socijalnim staležima. Popović je bio iz ugledne građanske porodice, a Vasiljev puka sirotinja. Vasiljev je rođen 1900., a Popović pet godina kasnije. Popović je kasnije upoznao i sretao brata Dušana Vasiljeva, ali dvojica književnika nikada se nisu videli niti postoji informacija da je Popović bila što znao o Vasiljevu – izneo je Srdić.