NEDOKUČIVI UMETNIK U BESKRAJNOJ PLOVIDBI: Posle 55 godina, dela velikog vajara Ota Loga ponovo u Grafičkom kolektivu

O toj sada manje poznatoj strani njegovog stvaralaštva posvedočiće postavka "Umetnost je beskrajno nedokučiva", koja će večeras biti otvorena u Galeriji Grafičkog kolektiva.

Pre 55 godina, upravo se odatle otisnuo na svoje likovno putovanje. Otvarajući 1957. njegovu prvu samostalnu izložbu, pesnik i prijatelj Branko V. Radičević poželeo mu je: "Neka ti je srećna plovidba, Oto Logo."

- Radovi na izložbi nastali su krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina 20. veka, a ovaj period poznat je i kao Periklovo doba grafike - kaže Ljiljana Ćinkul, umetnički direktor Grafičkog kolektiva. - Njegov rad u ovom mediju uveo ga je u svet umetnosti, o čemu svedoče Logove prve izložbe, nagrade i kritičarske recenzije.

Na tri samostalne izložbe (1957, 1959. i 1962) izlagao je skulpture i grafike koje je sinhrono stvarao. Prva dela nastajala su u kuhinji njegove majke, otkriva sagovornica, dok je o uticaju nedostatka radnog prostora na autorsko formiranje, zabeleženo i jedno umetnikovo sećanje: "Po završetku Akademije, kao samouk, bavio sam se grafikom jer nisam imao atelje gde bih radio skulpturu."

- Grafiku je zapravo otkrio u Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić", u čijem podrumu je postojala radionica sa litografskom presom - nastavlja istoričarka umetnosti i likovni kritičar. - Crtanje na kamenu mu je odgovaralo, jer je ideje vezane za skulpturu mogao da provuče kroz grafiku.

Iako je Logova koncentrisanost na umetničku grafiku, u odnosu na kompleksan vajarski opus, vremenski bila samo epizoda od nekoliko godina (između 1957. i 1962), njegovih 35 litografija dale su veliki umetnički doprinos nacionalnoj kulturi, ocenjuje Ljiljana Ćinkul, i dodaje:

- One svojim poetskim diskursom pripadaju asocijativnoj apstrakciji biomorfnog svojstva i bliske su krilu grafičkog beogradskog kruga. O njegovoj izložbi grafika i skulptura 1962. Lazar Trifunović je, u svojoj kritici, poentirao da je to umetnički osetljivo i zanatski vešto.

Logove grafike izlagane su na značajnim bijenalima, u Ljubljani i Zagrebu, i bile su deo prezentacija savremene jugoslovenske grafike od Tokija, Kube, Venecije, Milana, Torina...

- Prve nagrade koje je dobio bile su vezane za grafiku, a toliko je bio uspešan u ovoj oblasti da su se kasnije, kada je počeo da se isključivo bavi vajarstvom, mnogi pitali, kako to da jedan grafičar pravi skulpture - priča Ćinkulova.

Jednogodišnji boravak u Parizu 1962. bio je prekretnica posle koje se okrenuo isključivo skulpturi, u kojoj je tokom više od šest decenija izgradio izuzetan opus, priredio 30 samostalnih izložbi u zemlji i svetu, ali i stvorio velike, impozantne spomenike, od vojvode Mišića u Mionici, do predsednika Habiba Burgibe u Tunisu.

Izbor ranih grafičkih radova Ota Loga, iz porodične kolekcije, pred publikom će biti do 26. februara.

JOVAN, PRAVOSLAVAC

ČAK i oni kojima nisu bila bliska dostignuća ovog vajara i grafičara, ime Ota Loga poznato je iz ukrštenih reči. Ono što se u javnosti manje zna je da mu je puno ime i prezime zapravo Oto Jovan Logo. Jovan je postao već u zrelom dobu, kada je prešao u pravoslavlje.