BIOGRAFIJA EMIRA KUSTURICE: Kult margine na slobodnoj planini
KNjIGA „Emir Kusturica, kult margine“, autora Gorana Gocića, promovisana je u bioskopu „Stenli Kjubrik“ na Mećavniku u okviru festivala „Kustendorf“. Prema rečima oslavljenog reditelja i junaka ove biografije, knjiga je u moru natpisa „najtačniji izraz o onome šta sam radio u umetnosti“.
- Ova knjiga se davno pojavila, a ovo je njeno novo izdanje, na engleskom jeziku. Naslov odgovara mom delu jer sam pravio filmove o marginalizovanim ljudima. O onima koji se uzdižu iz periferija gradova dok pokušavaju da prežive, dok bivaju prodani i dok proživljavaju sve ostalo što podrazumeva život na margini. Knjiga će čitaocu reći da je ova moja glavna preokupacija, ujedno i ono što ja jesam: nikada nisam bio deo filmske elite koja ćaska i brblja na zadate teme. Moji prijatelji su isti oni koje sam imao pre filmske slave i ne tako često iz sveta filma – rekao je Kusturica tokom promocije knjige.
- Nisam nikada bio deo filmskih udruženja, ovde ni u inostranstvu. Primljen sam jednom prilikom u Evropsku filmsku akademiju na predlog Jiržija Mencla, ali moje ponašanje i politički stavovi tamo nisu prihvatljivi pa sam povukao svoje članstvo. Moje viđenje istorije i politike, odgovara naslovu knjige „Kult margine“. Iako su moji filmovi doživljavali velike uspehe, ja kao autor nikada nisam postao deo glavnih tokova i deo tog društva.
Uz status na margini, dolazi ipak i odrednica „kultnog reditelja“.
- Znam da sam uspeo, da mnogima budem inspiracija, da je način na koji reagujem na nepravedni svet prepoznat i to mi je važno. Tu je i činjenica da ja živim u slobodnim srpskim planinama. I u zemlji koja nije slobodna kao što ljudi žele da veruju. Imam miran i suveren život, bavim se muzikom i zadađujem dovoljno da selo koje sam stvorio raste i napreduje – dodao je Kusturic.
- Moj sledeći korak je završetak filma baziranog na delima Dostojevskog i Gogolja. Gogolj u svom delu piše o visokom društvu, ali i o periferiji koja je još važnija, o „Maloj Rusiji“. Ja ću pokušati da stvorim ono što korespondira sa mojim bićem, a to su ljudi zahvaćeni centripetalnom, a ne centrifugalnom silom društvenih zbivanja. Nadam se da ću to uraditi sa strašću koju sam za filmove imao i do sada.
Autor knjige Goran Gocić ističe da je „Kusturica postao neka vrsta vilenjaka, mudraca koji svoju nauku vuče negde sa Atosa, a to svakako nije glavni tok današnjeg sveta, otuda i naslov knjige".
- U kasnim devedesetim, na predlog prijatelja, stvorili sam malu izdavačku kuću u Engleskoj, koja je danas uspešna. Ova knjiga bila je prvenac i najuspešniji poduhvat, to je moje prvo pisanje na engleskom jeziku, a danas se ona može pronaći u bibliotekama i na spisku literature nekih univerziteta i čitana je širom sveta.
FILM, MEDIJI I KNjIŽEVNOST
Goran Gocić je rođen u Užicu 1962. godine. Diplomirao je engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Magistrirao je u oblasti medija i komunikacija na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka. Radio je kao novinar i urednik u tridesetak medijskih kuća (NIN, Dnevni telegraf, Borba, Politika, RTS, Bi – bi - si, Čenel 4, Indipendent… Objavio je studije „Endi Vorhol i strategije popa“ i „Emir Kusturica: Kult margine“. Autor je dugometražnih dokumentarnih filmova „Prokleti stranci“ i „Balkanski dnevnik: Bugarska“.
Za „Tai“, njegov roman prvenac, dobio je nagradu „NIN“ 2013. godine i nagradu "Miloš Crnjanski“.
Godine 2018. za roman „Poslednja stanica Britanija“ dobio je nagradu „Moma Dimić”.