POSLE 28 GODINA: Srbija dobila film o zločinačkoj akciji “Oluja” - da se nikad ne zaboravi pogrom i progon našeg naroda (FOTO)

Premijeri potresne filmske priče o egzodusu 250.000 krajiških Srba sa svojih vekovnih ognjišta 1995. godine prisustvovala je i premijerka Srbije Ana Brnabić sa članovima Vlade Srbije. Od ministara prisutni su Goran Vesić, Maja Gojković, Darja Kisić, Danica Grujičić i drugi, kao i izaslanica predsednika Srbije Suzana Paunović.

Projekciji u MTS dvorani pored Radunovića prisustvovali su Jovo Maksić, Zlatan Vidović, Marija Mikić i drugi članovi glumačke ekipe, a film "Oluja" imao je tri rasprodate projekcije u Sinepleksu šoping centra "Galerija".

Podsetimo, po rečima autora, "Oluja" je potresna, emotivna priča o sudbini glavnih junaka, o tragediji običnog čoveka, tihog heroja kojim se, nažalost, istorija ne bavi. U filmu pratimo sudbine nekoliko porodica u danima pre "Oluje", kao i sve ono što se dešavalo za vreme i posle pogroma.

- "Oluja" je jedan od najvećih zločina nad srpskim narodom. Reč je o bolnoj temi koja je neophodno da bude zapisana za buduće generacije. Suština naše misije je da napravimo svedočanstvo o tim događajima, gledajući prognane porodice u begu, stradanje nedužnog naroda, ogromnu količinu bola - objašnjava Radunović i naglašava: "Sve što čujete u filmu je istinito!"

Ova dvoiposatna filmska priča rezultat je razgovora sa stotinama svedoka, a po svedočenju Radunovića, o sudbinama svakog od tih ljudi mogao bi da se napravi zaseban film. Autor je naglasio da se u "Oluji" namerno ne pominje nijedno ime političara koji su krojili istoriju tog vremena.

- Nisam hteo da se bavim politikom, jer u ratu uvek strada mali čovek, a njega niko ne spominje. Za političare su nestali i stradali samo kolateralna šteta, a oni su najveće žrtve i zaslužili su makar ovakav, filmski spomenik - rekao je Radunović i nastavio:

Kaže da se trudio da napravi vernu i istinitu priču, ali ostavlja drugima da procene.

- Moj motiv je bio da film pomogne da se stradanje ne zaboravi. Mi, Srbi, važne stvari često zaboravljamo, a ne opraštamo, a bolje bi bilo da oprostimo a da ne zaboravimo. Jer, nažalost, tek kad se nešto novo desi mi se setimo onog starog. Voleo bih da film ostane kao pouka za buduće generacije.

BONUS VIDEO: RUSKI TENKOVI U MARINIKI - Snimci Narodne milicije DNR